
У Цековића кући у Палама вечерас је свечано представљен Зборник историјских докумената под називом „Русија и устанак у Босни и Херцеговини 1875–1878.“, који доноси вриједну грађу из руских архива о догађајима током Херцеговачког устанка.
Издање је припремљено у режији Института за славистику Руске академије наука, а представља значајан допринос обиљежавању 150 година од почетка устанка који је, према ријечима учесника, био један од кључних догађаја у модерној српској историји.
Амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов поручио је да је значај оваквих зборника немјерљив, нарочито у временима све чешћих фалсификата историјских чињеница.
„У времену када обиљежавамо 80 година од побједе Совјетског Савеза у Великом отаџбинском и Другом свјетском рату, заједно са југословенским партизанима, овакви радови су наш одговор на покушаје ревизије историје“, рекао је Калабухов.
Он је нагласио да је само објективан приступ истини темељ за стабилну будућност, те изразио част што је имао прилику да честита професору Константину Никифорову, директору Института за славистику, на овом значајном подухвату.
Према ријечима професора Никифорова, обиљежавање 150 година од устанка у БиХ има велики значај, како за српску, тако и за руску историју.
„Тај устанак можемо назвати трећим српским устанком. Први је донио аутономију, а послије трећег Србија и Црна Гора – двије српске државе – стекле су независност“, рекао је Никифоров.
Виши научни сарадник Института за славистику др Ксенија Мељчакова нагласила је да представљање зборника представља круну дугогодишњег истраживачког рада и сарадње између руских и српских институција.
Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Драга Мастиловић најавио је низ активности поводом обиљежавања вијека и по од Херцеговачког устанка и почетка источне кризе.
„Ова књига представља најзначајнију изворну грађу о устанку. Показује како је једна мала црна тачка у Херцеговини, како ју је назвао канцелар Бизмарк, временом израсла у облак који је заклонио небо европске дипломатије“, истакао је Мастиловић.
Он је додао да ће зборник ускоро бити преведен на српски језик, што ће значајно обогатити српску историографију.
На крају вечери најављено је да ће сутра бити потписан званичан споразум о сарадњи између Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и Института за славистику Руске академије наука.
(www.palelive.com / Катарина Дивчић)