Данас су на Палама обиљежене три деценије постојања студијског програма Српски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Тим поводом организован је сусрет студената прве и друге генерације, као и предавања њихових некадашњих професора.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владaн Бартула подсјетио је да је ријеч о генерацијама које су студије уписале школских 1993/1994. и 1994/1995. године, у вријеме када су на тек основаном факултету постојала само два студијска програма – Српски језик и књижевност и Педагогија са психологијом.

Професор Милош Ковачевић, један од првих професора на студијском програму Српски језик и књижевност, истакао је да је оснивање одсјека представљало важан корак у очувању националног идентитета.

„То је било вријеме великих промјена, када су се раздвајали језик и народ, а српскохрватски језик престао да постоји. Оснивањем Филозофског факултета у Источном Сарајеву показано је да изучавање српског језика има кључну улогу у очувању идентитета српског народа у БиХ, односно у Републици Српској“, нагласио је Ковачевић.

Ковачевић је додао да су прве генерације студената имале посебан значај, јер се у том периоду више него икада говорило о националним интересима.

Подсјетио је да су у оснивању факултета учествовали и пријератни професори Филозофског факултета у Сарајеву – Љубомир Зуковић, тадашњи министар просвјете Републике Српске, као и Војислав Максимовић, који је био ректор Универзитета у Источном Сарајеву.

Настава за прве генерације одвијала се у ратним условима, у згради Електротехничког факултета у Лукавици (Источно Ново Сарајево), а студенти и професори су, како је наведено, у више наврата одлазили и на оближње линије одбране.

„Та генерација је на посебан начин искусила како се национални интереси бране и у учионици и ван ње“, истакао је Ковачевић.

Руководилац Катедре за србистику Биљана Самарџић нагласила је да су управо студенти првих генерација србистике и психологије били темељ Филозофског факултета, који је од почетна два студијска програма данас развијен у институцију са чак 16 програма.

„Они су те ратне 1994. године били истински утемељивачи нашег факултета и одсјека“, рекла је Самарџићева.

Једна од студенткиња прве генерације, Бранислава Обућина, истакла је да је у тим тешким ратним годинама студирање представљало својеврстан бијег од стварности.

„Факултет је био наш паралелни свијет. Ово је прилика да се поново окупимо – нема нас много из прве генерације, свега осам или девет, а неки се нисмо видјели више од двадесет година“, рекла је Обућина.

Дејан Керлета, припадник друге генерације студената, подсјетио је на изузетно тешке услове у којима се одвијала настава.

„Одлазак на факултет у Лукавицу био је неизвјестан, јер је тадашње Српско Сарајево било изложено нападима и снајперској ватри. Често нисмо могли ни да стигнемо на наставу. Данас се питамо како смо уопште успијевали да студирамо без струје и гријања, у таквим условима“, навео је Керлета.

1 од 5

(www.palelive.com / К. Д.)