Огласи
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Предсједник Српског филолошког друштва Зорица Никитовић изјавила је Срни да евентуална примјена „родно осјетљивог језика“ почива на игнорисању чињенице да се битно разликује граматика српског језика од енглеског, њемачког или француског, па су посљедице по њега много веће.
Никитовићева је указала да идеолози „родне равноправности“ поистовијећују ванлингвистичку појаву са лингвистичком материјом, чиме мијешају неспојиво.
„Они се више и не позивају на пол, него на род, односно како се неко сам декларише, а не шта биолошки јесте. То ниједна традиционална граматика не познаје нити може да испрати“, истакла је Никитовићева која је и професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци.
Она је појаснила да је очигледно било потребно многопродуктивну именицу род измјестити из њеног творбеног гнијезда /родитељ, рођење, родити се, пород, породица, новорођенче, рођак, народ, народни, родољуб, одрод, изрод, родоначелник, светородни, родослов, природа…/ и задати јој нека нова значења која немају упоришта у природном животу.
Никитовићева је навела да су ове ријечи кроз историју одржале српски народ на историјској сцени.
Она каже да је концепција ослањања на граматички род погрешна из више разлога, а један од њих је што доказано нема чврсте корелације између пола и граматичког рода, те указује да је тако именица колега оба рода, а владика граматичког женског, а семантичког мушког рода.
Према њеним ријечима, именице особа и лице означавају оба пола, без обзира на граматички род, као и професор и лингвиста, те се препоруке о такозваној родној равноправности не могу досљедно примјењивати.
„Како смо прије неколико година закључили на округлом столу посвећеном теми положаја српског језика у савременом друштву, одржаном у Матици српској, крупна грешка је игнорисање генеричке употребе ријечи у језику, која се захтјевом за родно осјетљивим језиком управо поништава“, навела је Никитовићева.
Она је нагласила да само генеричко и реферцијално комплементарно остварују пуноћу у језику, а без тога језик разграђује сложену перцепцију свијета на којој почива људска когнитивна посебност /различито изражавана кроз различите језике, али са универзалним начелима/ и води искључиво контекстуалном и референтно условљеном изражавању и расуђивању.
„То са једне стране представља интелектуалну деградацију, а са друге друштвену сегрегацију са крупним посљедицама у појмовно-психолошком апарату“, упозорила је Никитовићева.
Суштина је, додала је она, да се плутајућој полности, независној од задатог биолошког рода, односно друштвеној трансродности, потчини језик.
„Подсјетимо да друштвене мреже преко мобилних телефона одавно већ поробљавају умове наше дјеце, при чему деградирају њихову и биолошку и духовну личност, те да психолози данас имају пуне руке посла. Језик је само један од домашаја тих захукталих друштвених процеса“, констатовала је Никитовићева.
Томе на силу промијењеном друштву се, каже она, вјештачки и присилно прилагођава језик иако он има своје законитости, независне од друштвених процеса или тренутне моде.
„Наравно, све то подразумијева увођење идеолошких комесаријата који идеолошки обрађују /за немале хонораре и значајне позиције/ цијело друштво и сваког појединца. То се зове диктатура идеологије или тоталитаризам западне цивилизације који се, нажалост, одавно прелио и на наше друштво“, каже Никитовићева.
(www.palelive.com / Срна)
