ИСТОЧНО САРАЈЕВО – На данашњи дан 1995. године почела је НАТО агресија на Републику Српску, која је трајала до 14. септембра, а у којој је убијено више од 50 припадника Војске Републике Српске и цивила, а рањено њих више од 120.

У вишедневним бомбардовањима, у којима је коришћена и радиоактивна муниција, убијено је 47 припадника Војске Републике Српске и седам цивила, док је рањено више од 100 војника и 21 цивил.

НАТО операција „Намјерна сила“ почела је 30. августа 1995. године у 2.12 часова, уз „објашњење“ да треба Србе да „доведе за преговарачки сто“, а спроведена је као отворена подршка муслиманско-хрватским снагама у завршници рата.

У ову операцију било је укључено преко 5.000 војника НАТО-а из 15 држава и више од 400 летјелица, укључујући 222 борбена авиона.

Авијација НАТО пакта бомбардовала је положаје Војске Републике Српске, телекомуникациона постројења, мостове, опрему за командовање, систем противваздушне одбране, складишта муниције и другу логистичку инфраструктуру.

На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 навођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.

За три седмице изведено је 3.515 борбених летова из италијанске базе Авијано и са америчког носача авиона „Т. Рузвелт“ у Јадранском мору. Гађано је 338 војних и цивилних циљева, укључујући командна мјеста и одбрамбене положаје јединица Војске Републике Српске.

Уништено је или оштећено 15 мостова и 13 репетитора. Гађана је чак и болница „Жица“ у Блажују.

Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби, иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да „не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја“.

Тај извјештај је потврдио лично и тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан Јасуши Акаши.

Тадашњи командант УНПРОФОР-а генерал Мајкл Роуз изјавио је након инцидента на Маркалама да се не може утврдити одакле је граната испаљена.

И руски пуковник, командант руског мировачког батаљона у Сарајеву Андреј Демуренко, који је учествовао у истрази, изјавио је да су Срби „неправедно били оптужени само да би НАТО имао повод за напад“.

Све те тврдње нису ништа значиле за НАТО савез, који се отворено сврстао на страну Бошњака и Хрвата.

Првог дана бомбардовања Пала, у окршају српске артиљерије и авиона НАТО савеза, који су мјештани ратне пријестонице посматрали са улица, око 17.00 часова ракетом „земља-земља“ оборен је француски авион „мираж 2000“, који је пао двадесетак километара југоисточно од Пала, а двојица пилота спасила су се катапултирањем.

Истовремено са „Намјерном силом“, покренута је и НАТО акција „Мртво око“, чији је циљ био онеспособљавање противваздушног система одбране Војске Републике Српске.

Том приликом бомбардован је радар на Јахорини, а у нападу НАТО авијације на телекомуникациони торањ на Зловрху страдало је десет припадника Војске Републике Српске који су били задужени за обезбјеђење торња.

Те кобне ноћи страдали су Љубомир и Драгомир Бакмаз, Зоран и Раденко Сорак, Велимир Ујић, Милош Јовичић, Дарко Мотика, Зоран Нерић, Андрија Обрадовић и Милан Станишић.

Бомбардовање Републике Српске окончано је 14. септембра 1995. године када је постигнут договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване зоне безбједности што је и учињено 17. септембра.

За бомбардовање Пала, Јахорине, Хаџића, Вогошће, Илијаша и Братунца, мјеста која су била под контролом Војске Републике Српске, НАТО злочинци су користили осиромашени уранијум.

Од његових посљедица умрло је највише бивших становника општине Хаџићи који су се, након потписивања Дејтонског споразума, преселили на подручје Братунца.

На братуначком гробљу, само четири године након бомбардовања, сахрањено је око 400 особа, од којих је већина боловала од неке врсте карцинома.

И многи страни војници, који су боравили на овим подручјима у току и након бомбардовања, данас имају сличне здравствене проблеме.

Посљедице коришћења радиоактивне муниције са осиромашеним уранијумом осјетиће и генерације будућих становника Републике Српске, која је међу водећим земљама по броју малигних обољења у региону.

Према одлуци Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова као Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској одређен је 9. септембар.

Тај датум одабран је у знак сјећања на дан када су у НАТО бомбардовању убијени брат и сестра Радмила и Раденко Галинац из насеља Грлица у Војковићима.

Брат и сестра Галинац били су међу првим жртвама НАТО агресије када их је 9. септембра 1995. године на срушеном мосту у насељу Семизовац код Сарајева, убио пилот НАТО авијације.

Приједлог да овај догађај добије републички значај дао је 23. новембра 2018. године посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац у складу са иницијативом коју је раније покренула СРНА.

Кошарац је тада у допису Одбору Владе за његовање традиције ослободилачких ратова подсјетио да је СРНА покренула иницијативу и објавила серију текстова који су овјековјечили свједочења о НАТО агресији у Републици Српској и жртвама бомбардовања осиромашеним уранијумом.

Иницијатива за обиљежавање дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог СРНЕ.

(www.palelive.com / Срна)