Огласи
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Његово високопреосвештенство митрополит будимљанско-никшићки Методије служио је данас Свету архијерејску литургију поводом празника Светог свештеномученика Петра Дабробосанског, крсне славе града Источно Сарајево и цркве у Војковићима, посвећене овом светитељу.
Владика Методије захвалио је Његовом високопреосвештенству митрополиту дабробосанском Хризостому, који му је пружио могућност да служи у родном граду, са својим народом, на тако важан дан као што је крсна слава Источног Сарајева.
Митрополит Методије је у бесједи окупљеном вјерном народу нагласио да му је посебно драго што, осим челних људи града и општина из састава Источног Сарајева, данашњој литургији присуствују и представници општина и градова, међу којима и они из Црне Горе.
„То још једном показује да не постоје оне наметнуте границе којима вијековима покушавају да српски вјерни народ дезинтегришу и подијеле на разне стране, па и да га биолошки затру. Тиме желе да угрозе наш опстанак на овим просторима, који су увијек били угрожавани“, истакао је владика Методије.
Према митрополитовим ријечима, српски народ никада у историји свог постојања није био награђен добрим сусједима који су добро мислили и жељели у миру да живе, колико год неке напредне земље говориле о толеранцији и демократији.
Митрополит будимљанско-никшићки је истакао да је за српски народ мање битно гдје је тијело Светог Петра Дабробосанског, којег су усташе мучки убиле, већ да је његова душа просијала и винула се на небо, а да његове молитве грију Србе.
Током данашње литургије, владики Методију је уручен дар митрополита Хризостома – панагија, док је митрополит будимљанско-никшићки братству Храма Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима даровао икону Светог Василија Острошког.
За несебичну подршку уређењу овог храма уручене су грамате бројним појединцима, међу којима и градоначелнику Источног Сарајева Љубиши Ћосићу, начелнику општине Источна Илиџа Маринку Божовићу, министру спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташи Кошарцу и директору Болнице „Србија“ Небојши Шељији.
Ћосић је рекао новинарима након литургије да се крсна слава града обиљежава онако како његови грађани и заслужују.
„Протеклих дана смо имали бројне свечаности и све су протекле у дивној атмосфери, коју је обиљежила велика посјећеност. Ово је прилика да свим нашим суграђанима честитамо славу. Након настанка овог града Свети Петар Дабробосански је постао и заштитник нашег града, који му и помаже да се развија и расте“, навео је Ћосић.
Ћосић је изразио задовољство што обиљежавању славе и Дана Источног Сарајева присуствују и бројни пријатељи из Србије, Црне Горе и Русије.
Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића, а рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.
Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговачког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године.
Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. године за митрополита ове епархије.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао је Петра за митрополита дабробосанског са сједиштем у Сарајеву, а званично је на тај положај, према тадашњој црквеноправној пракси, постављен указом краља од 7. новембра 1920. године.
У Сарајеву је брзо постао омиљен међу народом. Стекао је углед и поштовање и код Хрвата и код муслимана.
За његово вријеме у Митрополији дабробосанској подигнути су и освештани храмови у Какњу, Брези, Мокром код Пала, Хаџићима, Турбету и Кисељаку, црквена звона у Рудом, у новосаграђеној цркви у Брези, црквени торањ у Бугојну, звона и капела у Осојници код Зенице.
Пред рат, у Новом Сарајеву подигнут је Храм Преображења Господњег, који је 8. септембра 1940. године освештао тадашњи патријарх српски Гаврило, уз саслужење митрополита Петра, владике жичког Николаја и других српских архијереја.
Према подацима из 1935. године, Епархија је имала 81 цркву и капелу.
По избијању Другог свјетског рата, митрополиту Петру савјетовано је да се склони у Србију или Црну Гору, али је то одбио, уз објашњење да је народни пастир, да га веже дужност и да жели да дијели и добро и зло са народом.
Петар Дабробосански досљедно је бранио православну вјеру и српско писмо пред њемачким Гестапом. У том безочном нападу, посебно забрани употребе ћирилице, одлучну улогу имао је римокатолички свештеник Божидар Брало, усташки повјереник за БиХ.
Митрополит Петар ухапшен је 12. маја 1941. године и заточен у затвор „Беледија“, а 15. маја исте године отпремљен је у загребачки усташки логор Керестинац, гдје је обријан и одузета су му сва епископска обиљежја.
Према једној верзији, Свети Петар Дабробосански убијен је у Јасеновцу, гдје је бачен у ужарену пећ за печење цигле, а, према другој, одведен је у Госпић, а онда са још 55 православних свештеника бачен у јаму Јадовно на Велебиту.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио је 1998. године митрополита дабробосанског Петра за свештеномученика.
(www.palelive.com / Срна)
