
Декан Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Горан Марковић изјавио је да су два кључна проблема у БиХ, која отежавају вођење политика компромиса и консензуса, присуство међународног фактора у лику ОХР-а и страних судија у Уставном суду БиХ.
Марковић је рекао да све што се дешава посљедњих мјесеци, па и посљедњих неколико година у БиХ, није случајно.
„То је посљедица неких дужих процеса који се огледају у томе да се дејтонски устав селективно примјењује и да у овој земљи постоје проблеми са обликовањем политика које су засноване на компромису и у одређеној мјери на консензусу“, рекао је Марковић новинарима на Палама, гдје се одржава научни скуп поводом Дана Правног факултета.
Према његовим ријечима, од тренутка када је Дејтонски мировни споразум ступио на снагу, стално постоје идеје да га треба мијењати или потпуно напустити.
Марковић је рекао да 30 година након ступања на снагу, Дејтонском споразуму и Уставу никада није пружена права прилика да покажу све своје потенцијале, добре и лоше стране.
Проблеми везани за присуство међународног фактора, додао је Марковић, не могу се ријешити преко ноћи, јер су дубоко укоријењени у правном и политичком систему.
Према његовим ријечима, проблеми су постојали и до сада, али ће у будуће постојати приједлози о томе како да се корак по корак превазилазе та два кључна проблема.
Марковић је истакао да Устав БиХ пати и од неких других противрјечности, недоречености које се тичу заштите виталних националних интереса и равноправности сва три конститутивна народа, те додао да би сви ти други проблеми, без постојања ова два кључна, могли бити много лакше ријешени.
„У том контексту треба посматрати и пресуду Суда БиХ, о чему смо ми и на овом факултету у више наврата говорили. То је заправо један сегмент системске, уставне и политичке кризе која нас прати већ годинама уназад“, закључио је Марковић.
ЋЕРАНИЋ: БиХ – ЦРНА ТАЧКА ПРАВА НА ПЛАНЕТИ
БиХ је црна тачка права на планети Земљи, мјесто гдје је право ритуално убијено јер у 21. вијеку неки појединац својом вољом намеће законе, изјавио је продекан за научно-истраживачки рад Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Димитрије Ћеранић.
Он је појаснио да је право у БиХ капитулирало када је појединац донио некакве назови-законе, а први судија, тужилац или неки други правник те законе примјенио, као и када је први посланик подигао руку за такве законе, не смијући ништа у њима да промијени.
Уочи научног скупа на тему „Право: узрок или посљедица“, поводом Дана Правног факултета, Ћеранић је истакао да су Република Српска и Пале мјесто за расправу на свјетском нивоу о правним проблемима.
„У 21. вијеку ми смо једина држава у којој појединац може да намеће законе својом вољом, односно не може да их намеће, али он то ради и ми смо мјесто гдје треба да се расправља о тим проблемима“, изјавио је Ћеранић новинарима на Палама.
Према његовим ријечима, из тог разлога ће се данас професори и правници, учесници научног скупа из многих земаља, трудити да пруже конкретне одговоре на ова и друга питања, корисна за друштво и земљу.
Ћеранић је рекао да се Правни факултет труди да ријеши круцијалне проблеме у друштву, односно да пружи приједлоге неких рјешења.
„Ми смо за процват права, за успостављање правне државе, за владавину права и трудићемо се да својим примјером и идејама данас допринесемо томе“, поручио је Ћеранић.
О ПРАВНОЈ НАУЦИ ГОВОРИ 240 ПРОФЕСОРА ИЗ 36 ЗЕМАЉА
Правна наука је неискоришћени резервоар великог броја идеја о томе како би требало унапређивати правни систем, изјавио је данас на Палама декан Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Горан Марковић.
„Правна наука и наша и у међународним оквирима може много тога да понуди“, истакао је Марковић уочи одржавања научног скупа на тему „Право: узрок или посљедица“.
Он је навео да Правни факултет данас 14. пут организује научни скуп, на ком је учешће пријавило 240 аутора из 36 држава, који ће радити у девет секција и излагати реферате на матерњем језику.
Аутори долазе са пет континената, а ове године биће представљен и зборник радова са прошлогодишње научне конференције који је објављен у пет томова и у коме је објављено 115 реферата аутора из 19 земаља.
„Очекујемо да ће аутори да изнесу бројне и врло конкретне приједлоге, анализе, критичке анализе онога што је стање националних правних система у њиховим земљама, али и права ЕУ и међународног права“, рекао је Марковић.
Он се нада да ће ставови који буду изнесени и приједлози који буду сачињени у радовима, како са прошлогодишњег, тако и са данашњег скупа, наћи свој пут не само до припадника академске заједнице, него и до оних који доносе одлуке и стварају и примјењују правни систем, јер су професори правне науке критичка савјест друштва.
„Не желимо да репродукујемо, већ да продукујемо и очекујемо да академска заједница и они који стварају правни систем и доносе политичке одлуке, ако већ не усвајају оно што су приједлози правне науке, узимају то барем у разматрање“, поручио је Марковић.
Декан Правног факултета Аристотеловог универзитета у Солуну Главинис Панајотис рекао је да Правни факултет на Палама припада Мрежи организација правних факултета у Европи, која се труди да помогне и високошколским установама и студентима, али и заједницама, како би лакше приступили ЕУ, односно лакше транспоновање закона ЕУ у законе земаља приступница.
„Ово је прилика да о томе разговарамо и са правницима и са студентима“, истакао је Панајотис и додао да је имао прилику да се увјери да су настава на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву, знање студената и научно-истраживачки рад на високом нивоу.
Према његовим ријечима, Правни факултет и Мрежа заједно раде на стварању правног оквира који ће помоћи свим земљама региона у интеграцији.
Продекан за научно-истраживачки рад Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Димитрије Ћеранић рекао је да је данас на овој високошколској установи највећи научни скуп у области права у цијелој Европи, са 240 професора из 36 држава са пет континената.
„Можемо само да обећамо да ћемо се сљедеће године потрудити да на конференцији буду учесници са преостала два континента“, рекао је Ћеранић.
(www.palelive.com / Срна)















