Огласи
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – У Матичној библиотеци Источно Сарајево вечерас је промовисана књига академика Војислава Максимовића „Преступне године“.
Професор Жељка Панџић оцијенила је да овај роман, али и цијели научни и књижевни Максимовићев опус представљају грунт српске књижевности и српског језика.
„Овај Максимовићев роман има вишеструку вриједност. Истичем његову визионарску улогу и фигуру у настанку Републике Српске, у развоју и јачању њених институција, посебно Универзитета у Источном Сарајеву, чији је идејни творац. Мислим да треба да запамтимо свако слово које је овај дивни човјек забиљежио“, рекла је Панџићева новинарима.
Она је навела да је роман „Преступне године“ хетероген и сложен, јер су у њему обједињени историјски феномени и феномени који се тичу усменог предања.
„Ово није ратни роман и нећемо у њему пронаћи никаква свједочење него муку човјека који је страдао уз свој народ у ратним и постдејтонским годинама. И овим путем академик Максимовић подсјећа нас на нешто што се зове грунтовна улога српског језика и српске књижевности, која у први план ставља човјека, завичај и отаџбину“, наглашава Панџићева.
Књижевник из Фоче, Максимовићев блиски пријатељ, Радисав Машић присјетио се дана када су њих двојица са сарадницима оснивали Српско културно и просвјетно друштво „Просвјета“ Републике Српске.
Према његовим ријечима, Максимовић је неизмјерно волио своје село Цвилин, Јошаницу, Фочу, а највише Републику Српску и српски народ, што се може видјети у свим његовим романима.
„Максимовићева љубав према Србима никада није спласнула у његовом плодном стваралаштву, посвећеном православној вјери, српској нацији и породици“, истакао је Машић.
Он је честитао Матичној библиотеци Источно Сарајево што је препознала значај овог дјела и што га је постхумно објавила.
Директор Матичне библиотеке Наташа Кулашинац изразила је задовољство због чињенице да је ова установа вечерас у Источном Сарајеву дала снажан допринос промоцији лика и дјела академика Војислава Максимовића.
„Породица Максимовић поклонила је нашој библиотеци богат Војин легат који садржи бројне рукописе, фотографије, преписке, документа, на чему им најсрдачније захваљујемо“, истакла је Кулашинчева.
Академик и сенатор Републике Српске Војислав Максимовић рођен је 1935. године у Цвилину код Фоче, а преминуо прошле године у Београду у 89. години.
Остаће упамћен у историји Републике Српске као човјек који је на засједању Скупштине српског народа у БиХ 9. јануара 1992. године прочитао одлуку о проглашењу Републике српског народа у БиХ.
Почетком деведесетих година прошлог вијека са групом српских интелектуалаца у Сарајеву обновио је Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, био његов предсједник, а потом и почасни предсједник и члан Главног одбора.
За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 1997, а за редовног 2004. године. Од 2002. године био је члан Међународне академије хуманитарних и природних наука у Москви.
Република Српска му је додјелила највећа одликовања – Орден Републике Српске на ленти 1994. године и Орден Немањића 1996. године.
(www.palelive.com / Срна)
