ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Двадесетттрогодишња Маја Крстић из Источног Сарајева истиче да је за њу волонтеризам чин искрене солидарности, улагање себе без очекивања, али са увјерењем да свијет тиме постаје бољи.

Крстићева, која је дипломирала на Факултету здравствених наука у Сарајеву, на смјеру Физиотерапија, каже да знање из струке увијек настоји да споји са људскошћу јер вјерује да је емпатија кључ сваког хуманог позива.

Она је навела да је волонтер у Удружењу обољелих од мултипле склерозе Сарајевско-романијске регије од 2021. године.

„Идеја је дошла сасвим природно, као здравствени радник свакодневно сам у контакту са људима којима треба подршка, па сам жељела дио свог времена и знања усмјерити тамо гдје може највише помоћи“, изјавила је Крстићева Срни поводом Међународног дана волонтера.

Она истиче да су у волонтерском раду најважнији емпатија, стрпљење и способност да се човјек стварно чује и разумије.

„Волонтер треба да буде подршка, а не судија, да пружи топлу ријеч, практичну помоћ и осјећај да нико није сам“, сматра Крстићева.

Према њеним ријечима, институционална подршка волонтеризму је изузетно важна, јер даје структуру, ресурсе и дугорочну стабилност волонтерским иницијативама.

„Када институције препознају вриједност волонтера отварају се врата за веће пројекте, бољу едукацију и ширу помоћ заједници“, рекла је Крстићева.

Крстићева сматра да појединац може да покрене многе промјене у друштву, додајући да су све велике промјене почеле од једне идеје или једног храброг корака.

„Свако од нас може бити примјер, а примјер је најјачи облик утицаја“, указује Крстићева.

Када је ријеч о њеном волонтерском раду у Удружењу, посебно истиче пројекат ширења свијести о мултипле склерози међу школском дјецом, али и у широј заједници.

Крстићева је напоменула да едукација, отворени разговори и заједничке акције помажу у анимирању људи да се укључе у волонтерски рад.

„Најбољи начин је лични примјер. Када људи виде дјеловање из љубави, они то желе пратити. Само је потребно показати да је хуманост доступна свима и да не тражи много, а значи много“, поручила је Крстићева.

Она је позвала све људе, а посебно младе, да поклоне дио времена другима и да буду солидарнији.

„Волонтеризам није обавеза него привилегија, прилика да растемо као људи, да будемо нечији ослонац и да заједно градимо ближе, топлије и хуманије друштво“, закључила је Крстићева.

Међународни дан волонтера обиљежава се 5. децембра с циљем подсјећања јавности о предностима и значају волонтерског рада, информисању и његовом доприносу локалној и широј заједници.

(www.palelive.com / Срна)