Огласи
Историчар Милош Ковић констатовао је да се данас живи у пренатрпаности информацијама, да се људима пласирају оне које тобожњи алгоритми за њих бирају.
„Препознајмо приоритете, шта је битно, шта је мање битно, а шта небитно, конкретно за историчаре, као што сам ја“, рекао је Ковић.
Он је упитао да ли је битно бавити се неким догађајем из 17. вијека у Новој Гвинеји или проучавати геноцид у НДХ 1941–1945, те појаснио да би се вјероватно добила нека стипендија из западних земаља ако би се бавили проучавањем догађаја у Новој Гвинеји.
„Постоје неке истине које су давно речене. Треба отићи до споменика Петру Кочићу у Бањалуци и прочитати шта пише у постаменту. Онај ко страсно воли, љуби истину, слободу, отаџбину, тај је неустрашив и слободан као Бог и презрен и гладан као пас. То су та три приоритета, то Кочићево тројство које је он успоставио“, нагласио је Ковић.
Када се приступа науци, Ковић је рекао да треба поћи од тога да ли постоји занимање за истином или прилагођавањем, те истакао да треба бринути о интересу своје земље и народа, заједнице у којој се живи.
Ковић је напоменуо и да је некада научницима у средњем вијеку био највећи проблем да ступе у контакт са својим колегама, да дођу до узорака, до чињеница о стварности.
„Говоримо данас о науци и стварности. Данас смо отишли у другу крајност и кључно питање је препознати приоритете, како у приватном животу, тако и у науци“, истакао је Ковић и додао да је данас човјеку све доступно путем интернета.
Ковић учествује на међународном научном скупу „Наука и стварност“ на Палама. Скуп је организовао Филозофски факултет поводом обиљежавања Дана факултета и крсне славе – Светог Јована Богослова.
(www.palelive.com / Срна)
