ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Умјетнички руководилац и диригент Оркестра хармоника Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву Дражан Косорић изјавио је Срни да кроз звук хармонике публици презентују на другачији начин дјела из умјетничке музике из различитих епоха, почевши од барока преко класицизма, романтизма па до 20. и 21. вијека гдје углавном он ради аранжмане.

Косорић истиче да се хармоника доживљава стереотипно, али и наглашава да је ово универзалан инструмент који може у свим жанровима и стиловима музике да се одлично покаже, па тако и у оркестарском музицирању.

Оркестар хармоника има од 30 до 35 чланова, представља обавезан дио практичне наставе, а изводи широк дијапазон дјела, од класичних до савремених композиција.

Косорић наводи да се на њиховом репертоару налазе и оригинална дјела која су намјенски писана за оркестар хармоника, између осталих и његове композиције.

ПРВИ НАСТУП ОРКЕСТРА ХАРМОНИКА НА ФЕСТИВАЛУ „АКОРДЕОН АРТ“

Косорић каже да је Оркестар хармоника основан прије 15 година и да је први наступ имао на интернационалном фестивалу „Акордеон арт“, садашњем „Акордеон арт плусу“ који организује Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву.

„Оркестар хармоника веома је специфичан и више од 90 одсто инструмената који га сачињавају су исти или су јако слични, а подијељени су у одређене групе и разликује им се улога“, појаснио је Косорић.

Према његовим ријечима, једни су носиоци мелодијске линије, други хармоније, трећи линије баса, а неки пратећих гласова у фактури што се тиче музичког дијела.

Једино што се разликује у оквиру Оркестра хармоника јесте инструмент бас хармоника.

„То је искључиво оркестарски инструмент који служи за извођење линије баса у композицији. Специфичан је, звучи дубље од осталих хармоника, свира се само десном руком, а лијевом се води мјех. То је инструмент без кога оркестар не би могао функционисати, јер има улогу као контрабас у симфонијском или у гудачком оркестру“, наводи Косорић.

Он додаје да у Оркестру има још, у зависности од композиције гдје шта треба, двије до три флауте, клавир, који се у различитим улогама појављује.

Косорић појашњава и да би оркестар то био у правом смислу потребна група удараљки.

„С обзиром на то да ми на Музичкој академији немамо смјер за удараљке, имамо сарадњу са Музичком академијом у Сарајеву и пред значајан наступ они се нама придружују на пробама и наступају заједно са нама“, каже Косорић.

Косорић истиче да је Оркестар хармоника постао заштитни знак када је у питању свечано отварање фестивала „Акордеон арт плус“.

„То је наш најважнији задатак током љетњег семестра да припремимо програм и да на достојан начин представимо и Музичку академију, Универзитет, наш град и Републику Српску“, нагласио је Косорић.

Он је указао да је Фестивал стекао огромну репутацију, јако је препознатљив и ове године ће бити 16. по реду.

„Нама је обавеза и одговорност огромна да се на добар начин припремимо и представимо. Мислим да смо свих ових година успијевали у томе, добијали смо значајне похвале“, наводи Косорић.

Он је рекао да је Оркестар хармоника гостовао у градовима широм Републике Српске, као и у Федерацији БиХ.

„Хтјели бисмо и на неко такмичење да се спремимо и да одемо, да видимо гдје смо у том смислу, да нас оцијени неки међународни жири“, додаје Косорић.

ПРОБЕ ОРКЕСТРА ОДРЖАВАЈУ СЕ У КОНТИНУИТЕТУ

Он је појаснио да се пробе Оркестра одржавају у континуитету, два пута седмично по два часа, а када се спремају за наступ онда су и интензивније.

„У почетку радимо по групама, по штимовима. Читамо нотни текст изабраног програма, увјежбавамо и онда додајем, спајам сљедећу групу, па се то све увећава до пуног састава. На тај начин се постиже континуитет. Онда се мање ради технички, а више музички, умјетнички дојам се поставља“, објашњава Косорић.

МУЗИЧКА АКАДЕМИЈА ПРЕПОЗНАТЉИВА ПО СМЈЕРУ ЗА ХАРМОНИКУ

Косорић истиче да Музичка академија у Источном Сарајеву има јако добар смјер за хармонику по којем је препознатљива.

„Сваке године упишемо жељени број студената. Морамо да се тиме похвалимо и да будемо задовољни“, каже Косорић.

Косорић сматра да томе доприносе и бољи услови за рад, што је омогућено пресељењем у нову зграду Музичке академије.

„Хвала свим људима који су нам дали могућност да имамо овакву зграду и да радимо. Само ‘шлаг на торту’, и то онај најслађи, биће када буде завршена наша концертна дворана, њу заиста чекамо“, поручио је Косорић.

ЖУЖА: ОРКЕСТАР ХАРМОНИКА – БРЕНД АКАДЕМИЈЕ

Декан Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву Маја Жужа изјавила је Срни да је Оркестар хармоника један од брендова ове установе који његује озбиљан репертоар и висок извођачки ниво.

„Ако је један бренд Камерни хор Музичке академије, онда је Оркестар хармоника сигурно први сљедећи у низу. Оркестар хармоника је један од најмасовнијих ансамбала, благодарећи чињеници да је Смјер за хармонику један од најмасовнијих на Музичкој академији у Источном Сарајеву“, навела је Жужа.

Она је додала да Смјер хармонике традиционално уписује највећи број студената.

„Из реда најбољих су ти студенти, па онда нимало не чуди чињеница да је Оркестар хармоника наш бренд и да је током академске године заступљен на нашој сцени, а посебно на отварању сваког фестивала ‘Акордеон арт плуса’“, навела је Жужа.

Она је подсјетила да је оркестар имао запажен наступ и на Свјетском купу хармонике који је одржан прошле године у Источном Сарајеву, чији је домаћин била Музичка академија.

„Могу од срца и да им се захвалим за све што нам приређују и да пожелим још дуги низ успјешних година у раду и наступању“, додала је Жужа.

ОРКЕСТАР ХАРМОНИКА НА ОТВАРАЊУ „АКОРДЕОН АРТ ПЛУСА“ 26. МАЈА

Она је најавила да ће Оркестар хармоника наступити и на отварању 16. „Акордеон арт плуса“ 26. маја у Народном позоришту Источно Сарајево.

Руководилац Смјера за хармонику Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву Данијела Газдић присјећајући се почетка, наводи да је то био пионирски посао, са малим бројем студената и кадра.

Она додаје да су се годинама развијали и расли и да сада представљају респектабилан Одсјек хармонике.

„Често ректор говори за Академију да је бисер нашег универзитета, а са поносом могу рећи да је Смјер за хармонику бисер наше академије. Имамо више од 500 награда студената на међународним и интернационалним такмичењима за хармонику – почевши од Аустралије, Велике Британије, САД, Шпаније, Литваније, Словачке, Хрватске, Сјеверне Македоније“, навела је Газдићева за Срну.

Она додаје да се Оркестар хармоника сваке године представља публици у Источном Сарајеву на „Акордеон арту“, те да сви понесу позитивне утиске за интерпретације које презентују.

Газдићева истиче да на овим просторима постоје одређене предрасуде у вези са хармоником, да се сматра да је то инструмент за народну музику, зато што нису у могућности да чују академску хармонику.

ХАРМОНИКА НЕИСТРАЖЕН ИНСТРУМЕНТ, ТРАЖИ ВРИЈЕМЕ ЗА ВЈЕЖБАЊЕ

„Ми професори Академије и наши студенти се трудимо да представимо хармонику у новом руху јер има изражајне могућности са својим баритон-басом. Хармоника има мноштво регистара, боја и може да дочара и звук оргуља, виолине, клавира и у том смислу је неистражен инструмент. У данашње вријеме многи млади композитори стварају за хармонику и показују сасвим један нови, другачији приступ“, каже Газдићева.

Она додаје да се сада много више ради на звуку, на његовој продубљености, на интонирању.

Према њеним ријечима, хармоника своје мјесто налази и у камерној музици, у савременим дјелима гдје се примјењују различити ефекти.

„До сада смо имали велико интересовање, јер од тих почетних два студента која су била, ми данас имамо око 30 студената на оба студијска програма“, истакла је Газдићева.

Газдићева је припремила Монографију којом је обухватила период од почетка 1998. до 2023. године, са статистичким подацима да је 60 студената стекло диплому основних студија, а 50 студената диплому мастер студија.

„Хармоника тражи велико одрицање и посвећеност, вријеме за вјежбање. На Академији смо имали прилику да имамо студенте из Мађарске, Сјеверне Македоније, Црне Горе, Федерације БиХ, Србије. Због тога смо јако поносни, зато што је Академија на добром гласу, због кадра и резултата које постижемо“, истакла је Газдићева.

ЗА СТУДЕНТЕ ОРКЕСТАР ХАРМОНИКА ЗАХТЈЕВАН ПРЕДМЕТ, АЛИ И ПОСЕБНО ИСКУСТВО

Студент четврте године Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву Балша Кајевић истиче да га хармоника као инструмент фасцинира због своје изражајности и могућности извођења различитих музичких стилова.

„Љубав према хармоници се десила јако давно, са мојих пет година. Отац је дуго свирао хармонику и ту љубав сам наслиједио од њега“, изјавио је Кајевић за Срну.

Кајевић, родом из Чајнича, у Источном Сарајеву је завршио Средњу музичку школу, а након тога и уписао Музичку академију.

За рад у Оркестру хармоника, Кајевић каже да је најтеже на почетку прочитати све композиције, док се не увјежбају, а када дође вријеме за наступ, онда је важно показати велику одговорност.

„Има нас по неколико у штиму и да не би неко погријешио, морамо сви бити тачни као један. До Академије нисам се сусретао са оркестром хармоника, тек када сам овдје постао члан. Од наступа и концерата посебно бих издвојио наш фестивал – ‘Акордеон арт’“, навео је Кајевић.

Описујући Оркестар хармоника, Кајевић истиче да га карактерише лијеп звук и добре композиције.

„Професор /Дражан Косорић/ још бољи, преноси нам знање. Нема се шта изгубити избором Музичке академије и овог оркестра“, истиче Кајевић.

Студент треће године Музичке академије Ајдин Муфтић, родом из Бихаћа, каже да хармонику свира од осме године.

Он је завршио основну и средњу музичку школу, након чега је уписао Музичку академију. Први сусрет са Оркестром хармоника имао је када је био трећи разред средње школе на такмичењу „Акордеон арт“ који организује Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву.

„Тада сам имао прилику да на концерту слушам тај велелепни звук и масовност хармоникашког оркестра. Био сам одушевљен. Осим тога што сам желио да студирам хармонику, потајно је ту била и жеља да будем дио оркестра“, изјавио је Муфтић за Срну.

Он наводи да је оркестар веома захтјеван предмет, изискује вјежбање и сталну концентрацију током пробе која траје по два часа.

„Веома је битно да сви чланови оркестра дођу спремни. То је можда већа одговорност према заједници, заједничком музицирању, јер ако нисам навјежбао, не односи се само на мене, него и на све моје колеге. Када соло свирамо, нема те одговорности према осталима. Имаш одговорност према себи и утичеш само на своје свирање и реакција публике је само за тебе“, каже Муфтић.

Он додаје да је професор Косорић покретачка енергија Оркестра и да је његов избор програма захтјеван.

„Не свирамо неке лагане композиције, то су симфонијска дјела која ћете јако ријетко чути да неки оркестар хармоника у свијету свира, али професор има снаге, воље, жеље, а прије свега, компетенције да нас води ка том путу и да свирамо класичну музику једног високог нивоа“, истакао је Муфтић.

Кристина Живанић, родом из Шапца, изјавила је за Срну да је љубав према хармоници наслиједила од мајке.

„Дошла сам на пријемни у основну школу гдје сам изабрала да ћу свирати инструмент хармонику и тако је кренула да се развија та љубав“, прича Живанићева, која је четврта година Музичке академије.

Она истиче да је студирање на Музичкој академији за њу прелијепо и посебно искуство, које захтијева доста труда, рада и свакодневног вјежбања.

„Што се тиче Оркестра хармоника, то је такође прелијепо искуство, јер ту смо некако сви у групи и лакше је када знамо да имамо наступ као заједница, него соло“, каже Живанићева и додаје да се на Академији први пут сусрела са оркестром хармоника.

Студент треће године Џенис Гадара из Мостара свира хармонику од осме године, а за Срну наводи да је још од основне музичке школе у континуитету имао прилику да се сусреће са звуком Оркестра хармоника Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, што га је одушевило.

„Као студент треће године Музичке академије члан сам овог оркестра који је уједно и обавезан предмет на Смјеру за хармонику. Наш уважени професор Косорић, сада већ свјетски признат композитор за хармонику, аранжира за једнородни оркестар и успијева да дочара симфонијски звук на шта смо сви ми изузетно поносни“, навео је Гадара.

Он наводи да је пресељење Музичке академије у нову зграду омогућило боље услове за рад, како професора, тако и студената.

„Оно што публика види као коначан резултат и нешто што заиста звучи фамозно, очаравајуће, иза тога се увијек крије огроман рад. Иза тог рада стоје пробе оркестра, а с друге стране и наш индивидуални свакодневни рад“, истакао је Гадара.

Репортажа о Оркестру хармоника Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву доступна је на Срнином каналу на „Јутјубу“.

(www.palelive.com / Срна)