Огласи
Можда сте се некада, гледајући старе фотографије Пала, запитали — шта се десило са оном великом, тамном шумом која је покривала Каловита брда? Гдје су нестале јеле изнад кућа које су прекривале обронке? И шта се десило са самом школом (аустроугарском касарном) која је ту некада постојала?
Најљепше узвишење изнад Пала – Каловита брда, крајем 19. вијека било је одабрано за изградњу мање аустроугарске касарне, која је убрзо постала један од најупечатљивијих објеката у овом крају. Пространо камено двориште, три велике војничке дворане, зборница и собе за смјештај гарнизона – све је било утопљено у дебелу шуму и тако поносно стражалиро изнад паљанске котлине. Са три стране касарна је била скривена у зеленој тишини, а ипак је доминирала, пружајући савршену прегледност.
Након Првог свјетског рата, у новонасталој Краљевини СХС, напуштена касарна претворена је у основну школу. Претходна школа била је уништена током аустроугарског гранатирања, па су Пале добиле нови центар знања 1919/20. године.
Између два рата, Пале су добиле репутацију једног од најљепших кутака Краљевине. „Љепота планина, обронака покривених шумама и висоравни са црквом и насељем, чистоћа и арома планинског ваздуха, натопљеног мирисом борове шуме и покошене траве – неописиви су“, забиљежено је у једном од сјећања на љетовању у викендици на брду, недалеко од жандармеријске касарне, Дјечијег опоравилишта и Самостана часних сестара.
Међутим, Други свјетски рат је донио потпуну промјену. У зграду школе смјештене су домобранске јединице, као и у оближњи Маријин дом. Током децембра 1941. године, Романијски партизански одред покреће напад на Каловита брда. Та борба је била кључна за одлуку коју ће непријатељске снаге ускоро донијети: наређено је да се сва шума на Каловитим брдима исјече, како би се спријечили будући напади из заклона. И тако, мјесто некада познато по густој црногоричној шуми – потпуно је оголило.
Крајем рата, 3. априла 1945. године, у борбама за ослобођење Пала, школа на Каловитим брдима поново постаје стратешка тачка. Нијемци и усташе су утврђени у објекту школе. У нападу Четврте и Треће пролетерске санџачке бригаде, уз снажну артиљеријску подршку, посљедње њемачке позиције падају – а с њима и школа. Пале су те вечери ослобођене, али је школа била у рушевинама.
Након рата услови за наставу били су немогући, па се настава изводила на ливади испред школе. Ускоро је војска покренула акцију превожења материјала са рушевина старе школе у поправку нове – у национализованом хотелу Стјепана Лучића. Горњи спрат бившег хотела су усташе минирале приликом повлачења. Од материјала старе школе је поправњен оштећени и дограђен нови дио објекта, гдје су оспособљене учионице.
Тако је нестала школа у шуми — једна од најљепших успомена старих Пала. Израсла из аустроугарске касарне, оживјела у Краљевини као храм знања, претворена у ратну тврђаву, а потом уништена у борби за слободу.
(www.palelive.com / Пише: Станишић Владимир)
