Огласи
БЕОГРАД – Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву данас је на штанду Републике Српске на Међународном сајму књига у Београду представио својих шест издања.
Директор Института Драга Мастиловић, говорећи о својој књизи „Сарајево 1941“, рекао је да је то монографија која се бави геноцидом над Србима 1941. године.
Мастиловић је истакао да је голгота сарајевских Срба, која је почела 1941. године стравичним усташким злочинима, врхунац доживјела деведесетих година прошлог вијека, када су Срби протјерани из Сарајева.
Он је навео да је књигу написао на основу грађе коју је прикупљао из Архива БиХ у Сарајеву, Архива Југославије и Архива Србије у Београду, те других архивских установа и библиотека.
Говорећи о злочинима из 1941. године, он је указао да су злодјела над Србима спровођена систематски и с намјером да се уништи биолошка основа српског народа, јер су убијане цијеле породице, па чак и дјеца.
Мастиловић је напоменуо да се трудио да попише што више жртава и да је успио да попише имена 1.200 страдалих, међу којима су и они којих није било ни у једном досадашњем попису жртава.
Он је додао да је у издању „Документи о стварању Републике Српске“ аутора Георгија Вулића представљена грађа о процесу настанка Републике Српске.
Аутор издања „Попис обвезника џизје у казама Сребреница и Шабац из 1600. године“ Нада Трифковић објаснила је да су џизје попис дажбина немуслиманског становништва Османлијама.
„У том попису говори се о више од 7.500 Срба, што показује да је број хришћана у то вријеме био много већи него што се до сада претпостављало и да процес исламизације ни изблиза није био тако брз како се до сада мислило“, истакла је Трифковићева.
Представљајући монографију „Рециклажа прошлости: Историја и политика“, коју је написао заједно са Здравком Делетићем, професор Универзитета у Косовској Митровици Владан Виријевић рекао је да је то хрестоматија састављена од стручних текстова, прије свега намијењених студентима историје.
Међутим, како је истакао, она може да послужи и одбрани историјске науке од све већег уплива дневне политике и покушаја ревизије историје.
„Историјска наука грчевито се бори да остане објективна и својствена и да не буде злоупотријебљена у дневнополитичке сврхе. Посебан проблем је то што данас имамо такозване ангажоване историчаре који желе да прикажу неко ново тумачење историје“, рекао је Виријевић.
Историчар Данко Михајловић представио је своју монографију „Фочански срез 1918–1941“, за коју је рекао да је важна због све чешћих удара из сусједства на Републику Српску, али и атака изнутра који долазе од псеудоисторичара.
Михајловић је напоменуо да истраживања попут његовог служе томе да се попуни празнина у познавању локалне историје, поготово у периоду Краљевине СХС и Краљевине Југославије, која је у архаичној средини попут тадашње Фоче насљедила многе негативне трендове од ранијих владара.
Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву представио је и зборник радова са научног скупа „Други свјетски рат у свјетлу историјских чињеница и историјског ревизионизма“.
(www.palelive.com / Срна)
