На Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву умјетник Урош Ђурић данас је одржао предавање „Мој живот са филмом“, у коме је говорио о утицају филма на његово стваралаштво и на његов животни и ауторски развој.

Говорећи о томе колико је филм утицао на његов живот, Ђурић је истакао да је тај утицај пресудан.

„Толико је утицао да мене данас не би било да се моји родитељи нису упознали на филмском сету. То довољно говори о томе до које мјере је филм утицао на мој живот. Да није било филма Марко Поло, сниманог у Београду 1962. године, ја данас не бих држао ово предавање“, рекао је Ђурић.

На питање о инспирацији и „истинама“ које често истиче у својим јавним наступима, Ђурић наглашава да све те истине већ постоје, али их многи нису свјесни или их не повезују.

„Од малих ногу имам жељу да сазнам узроке појава и догађаја. Зато сам као клинац био више усмјерен на друштвене и хуманистичке науке него на природне. То је моја унутрашња потреба, нешто што постоји у мени као карактерна особина, можда и дио наслеђа и окружења“, истакао је Ђурић.

Ђурић каже да се његов доживљај филма формирао током осамдесетих година, али да његов први истински филмски доживљај сеже много даље, све до шездесетих. Истовремено, појавио се и такозвани „црни талас“ који, у суштини, како Ђурић каже уопште није био „црн“, већ су то били аутори који су рано схватили  да је ауторство суштина сваког стваралаштва.

„Никада нисам располагао великим средствима, али сам врло рано разумео шта значи бити аутор. Често ме потписују као сликара, глумца или писца, али све су то само различити путеви који воде истом циљу — ауторском изразу. Иако сам по образовању сликар и сматрам да је најквалитетнији дио мог рада управо у ликовној умјетности, изнад свега сам аутор. Ауторство се не учи у школи; оно настаје кроз процес, кроз непрестано преиспитивање тога где сте, ко сте и чему тежите“, истако је Ђурић.

Говорећи о филму, Урош Ђурић је рекао да му је филм отварао просторе нових интересовања, те да је свијет упознавао кроз филмске приче.

„Прве пројекције гледао сам уз мајку, још 1969. године. Први филм који памтим био је Ратна кола (The War Wagon) са Џоном Вејном и Кирком Дагласом — класична прича о неправди, издаји, затвору и освети, темама које касније препознајете и у српској епици“, рекао је Ђурић.

Директор Кинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић истакао је да је Урош Ђурић данас у Источном Сарајеву на позив Кинотеке. Иако је било планирано да се предавање одржи у оквиру Филмског кампуса, због болести је дошло до промјене плана, па је излагање одржано данас.

„Ово је један од посљедњих овогодишњих програма Кинотеке. Одлучили смо да га одржимо на Филозофском факултету, међу студентима, јер млади људи треба да чују човјека који слободно мисли, који мисли својом главом, који је и сликар и човјек који је живио са филмом и у филму. Вјерујемо да ће ово излагање остати упамћено и да ће подстаћи младе да слободније размишљају о животу, својим поступцима и свом професионалном и личном путу“, рекао је Лаловић.

Када је ријеч о плановима Кинотеке за наредну годину, Лаловић је рекао је да је у току завршетак филма о Миодрагу Тарани, оснивачу Срна филма и добитнику прве међународне награде из области културе за Републику Српску.

„Тај омаж радимо већ седам–осам мјесеци и требало би да буде завршен у децембру. Након тога планирамо и промоцију филма. Тарана је својим дјелом свакако заслужио да му се посвети филм“, поручио је Лаловић.

(www.palelive.com / К.Д.)