Гдје почивају жртве стријељане на Корану 1914. године?

О злочинима које су Аустроугари починили над невиним становништвом паљанске котлине током Првог свјетског рата већ смо писали у више наврата. Ипак, једно важно питање остаје без одговора – гдје су покопани они који су на најсвирепији начин страдали, а за чије гробове ни данас не знамо?

Ријеч је о страдању 29 мјештана села Граб, у општини Трново – 27 мушкараца и двије жене – који су у октобру 1914. године стријељани без суда и пресуде од стране аустроугарских окупатора. Према свједочењима, њихова тијела су покопана у непосредној близини жељезничке станице Коран. Иако се злочин догодио прије више од сто година, мјесто њиховог вјечног почивалишта до данас није утврђено.

Сведочанство о овом злочину оставио је др Саво Љубибратић, који је, као талац Аустроугара, био присутан у вријеме када су жртве доведене и убијене. У исказу који је дао Владимиру Ћоровићу за „Црну књигу“, описује језиву сцену у којој је кроз пукотине дрвене бараке у Корану видио како се копају раке за људе који ће убрзо бити погубљени. Наредног дана, њих 29 – без икакве судске расправе – биће стријељани и, по свему судећи, сахрањени на лицу мјеста.

„Неколико дана доцније одведоше га пре зоре једног језовито хладног јутра, на станицу Пале, где је вагон, у ком је он био, застао пред једним редом вешала. Један од војника пратилаца упозори Љубибратића на та вешала и рече му, да је с тога доведен овамо, да ту буде обешен. Мало иза тога доведоше на његове очи четири мушкарца и три жене и убише их управо покрај његова вагона. Њему је примећено, да ће и њега задесити иста судбина, јер је и он то исто, што и ови погинули. Пошто је ту држан неко време изведоше га, уз злостављање и погрде, на оно место, где су преноћиле малопрашње жртве. Ту му наредише да седне и да се нипошто не миче. На том месту остао је Љубибратић од 10 сати пре подне, па до 11 у вече и чим је покушао, да макар мало промени свој положај, притрчавао би војник и претио му, да га прободе. 

Тог дана прошло је поред њега неколико хиљада војника, којима је таоц показиван као кривац и зачетник рата, на што су га многи пљували, грдили и претили убиством, док га је стража „спасавала“ тим, што је изјављивала, да ће и тако бити до мало убијен. Око 11 сати ноћи спремљен је са још 27 људи и две жене у оклопљени вагон и доведен до Корана, јер се даље није смело из страха од Црногораца и Србијанаца, који су се туда јављали. За време вожње морали су читаво време гледати преда се, а ко се усудио да дигне главу и погледа на поље или на кога друга, осетио је с места кундак на леђима. У Корану су их увели у једну дрвену бараку, па им ту одузели новац с примедбом, да ће сјутра бити стрељани. А сјутра дан казало им се, да се већ спремају гробови за њих и они су доиста могли видети кроз пукотине дасака, како се копа и изасипа земља. Тих 27 људи и две жене, сви из села Граба трновске општине, бише доиста и поубијани тај дан без икаква претходног суда и расправе.

Љубобратића су опет довели на Пале, поново са напоменом, да ће сад бити тамо убијен. То је било једног понедељка средином октобра 1914. На Палама је остао на истом месту, где је био и дан пре, до четвртка, до 11 сати ноћи, одакле је опет враћен у Коран. За тих пет дана добио је само комад хлеба и нешто цигарета од два војника, од којих је један зато био кажњен, и један чај од једног официра. Пошто је у Корану, у муци, провео десет дана би упућен у Доњу Прачу. У тами, он је у Корану био упао у подрум и озледио ногу, па сад није могао да држи размак од 200 корака пред четом, како му је било заповеђено, па је и ради тога био тучен и грђен. У Прачи је најзад затворен ради велеиздаје и после неког времена преведен у Бању Луку. По службеном саопштењу (Хрватска бр. 892) смакнуто је на Палама 20. и 21. октобра 50 мушких и две жене; и то први дан 14, а други 38 особа. – Црна Књига Владимир Ћоровић.

У каснијим деценијама – о тим жртвама и њиховом коначном почивалишту – не постоји званичан траг. Нема гроба, нема крста, нема плоче са именима. Није познато да ли су ексхумирани, нити да је обављено преношење њихових посмртних остатака.

Оно што додатно продубљује незнање јесте судбина Споменика жртвама Првог свјетског рата у Палама, подигнутог 1926. године. Испод тог споменика сахрањене су 72 жртве аустроугарског терора из Пала, претежно из љета 1914. године. Имена су била утиснута на двије мермерне плоче, које су комунистичке власти након Другог свјетског рата уклониле и уништиле.

Због тога остаје отворено питање: Да ли су жртве из Корана пренесене у заједничку гробницу испод Споменика у Палама? Или су и даље у земљи, негдје у близини Жељезничке станице Коран?

У вријеме када је све више иницијатива за обиљежавање стратишта и очување сјећања, можда је дошло вријеме да се и на ово питање коначно одговори.

(www.palelive.com / Пише: Станишић Владимир / Фото: приватне архиве, Фото студио Васић)