Огласи
Посљедњи дан „Филмског кампуса Кинотеке Републике Српске“ обиљежила су три веома значајна предавања која су одржали: проф. др Сања Савић Милосављевић, редитељ Предраг Велиновић и режисер Лордан Зафрановић.
Сања Савић Милосављевић одржала је предавање под насловом „Писање слика: сценарио као основа структуре аудио-визуелног дјела“.
Савић Милосављевић је истакла да је сценарио примијењена, али суштински књижевна форма, те да он сам по себи можда нема књижевну вриједност, али представља темељ сваког филма.
Објаснила је да је филм специфична умјетност јер спаја простор и вријеме, визуелно и звучно, те да као таква представља синкретичку умјетност – заједнички рад више аутора: сценаристе, редитеља, монтажера, дизајнера звука и других сарадника.
Посебан дио излагања био је посвећен структури сценарија, коју је Савић Милосављевић описала као „начин распоређивања елемената грађе у времену“, истичући значај пажљивог обликовања ритма и динамике приче у складу са пажњом публике.
„Задатак сценаристе је да пажњу гледаоца усмјерава, да распоред догађаја буде у служби радње. Најзанимљивији тренуци често морају наступити онда када пажња природно почиње да опада“, навела је Сања Савић Милосављевић.
Савић Милосављевић је детаљно описала и етапе настанка сценарија: од почетне идеје и приче, преко синопсиса и драматуршке диспозиције, до третмана и финалног дијалошког сценарија.
„Синопсис је, по мом мишљењу, најважнији корак у развоју приче. Ако га добро напишете, тешко ћете залутати у процесу писања“ – поручила је Савић Милосављевић полазницима кампа.
Редитељ и универзитетски професор Предраг Велиновић одржао је предавање о редитељском приступу у филму, нагласивши да је „једноставност најтежа и највиша уметничка форма“ и да се управо у њој огледа генијалност редитеља.
„Увек ће вам рећи да су једноставна решења најбоља – и најтежа да се осмисле. Када гледате нешто што вам се допада, често помислите: ‘Како је ово једноставно’, а заправо је иза тога огромна количина талента и маште“, истакао је Велиновић.
Он је као примјере редитељске прецизности и ауторског печата навео три филма – „Апокалипса сада“ Франсиса Форда Кополе, „Париз, Тексас“ Вима Вендерса и „Дин“ Николаса Реја, указујући на њихов утицај на савремену режију и филмску нарацију.
Говорећи о Кополином филму „Апокалипса сада“, Велиновић је подсјетио да је управо тај филм означио прекретницу у холивудској продукцији, јер је редитељ успио да извојује слободу у односу на продуценте и створи филм који је „прешао све границе онога што је индустрија очекивала“.
Посебно се осврнуо на чувени сусрет Мартина Шина и Марлона Бранда, описујући га као пример редитељске минималистичке генијалности.
„Брандо се у филму појављује тек у неколико сцена, али је његово присуство толико снажно да имате утисак да је присутан током целог филма. Копола је у тој сцени направио нешто изванредно једноставно – Брандо се види само у траку светла, више му се осветљава лобања него лице, али то светло носи целу психолошку тензију тог сусрета“, објаснио је Велиновић.
У завршници предавања, Велиновић је упоредио Кополин рад са редитељским приступом Софије Кополе, посебно у филму „Somewhere“, гдје је „тишина између ликова једнака најдубљем дијалогу“.
Славни режисер Лордан Зафрановић говорио је на „Филмском кампусу Кинотеке Републике Српске“ о сложености филмског процеса и природи умјетности која „постаје колективно чудо“, те о искуствима са снимања филма „Златни рез 42“.
„Филм је колективна умјетност која уједињује различите професије и захтијева невероватну количину знања, концентрације и енергије. Све почиње од идеје, која се шири, обогаћује, и на крају уједињује стотине људи у један циљ“, рекао је Зафрановић.
Он је објаснио да филм има два основна елемента – простор и вријеме – али да је током дугогодишњег искуства схватио да постоји и трећи, пресудан: енергија.
Говорећи о својој професији, Зафрановић је истакао да режија није само вођење екипе, већ прикупљање и каналисање различитих енергија – од глумаца, сценографа и сниматеља, до саме атмосфере и друштвеног контекста у којем филм настаје.
„Режисер мора да зна све: историју сценографије, музику, костим, сваку фризуру која улази у кадар. То је једини начин да контролишете филм као жив организам. Морате стално учити, јер нема заустављања“, нагласио је Зафрановић.
Осврћући се на свој најновији пројекат, Зафрановић је говорио о дугом и тешком процесу реализације филма „Златни рез 42“, који тематизује страдање деце у усташком логору Јасеновац.
„Филм је више пута одбијан од комисија, четири пута смо добијали негативан одговор. Тек из петог покушаја, са симболичним средствима, почели смо да снимамо. Највише су нас водили људи добре воље и вере да ова прича мора да буде испричана“, рекао је Зафрановић.
Филм је, додао је, резултат деценијског рада и сарадње са сценаристом Арсеном Диклићем, са којим је сценарио написао још осамдесетих година. Снимање је пратило низ потешкоћа, од финансијских до организационих, али је редитељ остао вјеран својој визији.
„Рад са продуцентима је посебна категорија. Поред рокова и притисака, стално водите борбу између уметности и индустрије. Али ако попустите, губите суштину. Зато нисам пристао да се филм скраћује. Он траје четири сата – и мора тако“, нагласио је Зафрановић.
Филм је, према његовим ријечима, „упозорење на зло које увек прети да се понови“.
„Желио сам да покажем како се зло не рађа изван човјека, већ у њему. Ти злочинци не изгледају као чудовишта, они су људи. То је најстрашније. Филм нас упозорава да зло почиње у нама – у зависти, мржњи, амбицији – и да се лако може претворити у масовно лудило“, поручио је Зафрановић.
„Златни рез 42“, како истиче, није само филм о прошлости, већ и огледало садашњости, подсјетник да је у сваком човјеку могућност и за добро и за зло.
„Зло има своју заводљивост, своју тренутну сласт. Али умјетност, ако је искрена, постоји управо да нас подсјети гдје је та граница коју никада не смијемо прећи“, закључио је режисер.
„Филмски кампус Кинотеке Републике Српске“ завршава се вечерас пројекцијом филма „Точкови“ редитеља Ђорђа Милосављевића, која ће бити одржана у Културном центру Пале у 18.30 часова. Улаз је бесплатан за посјетиоце.
(www.palelive.com / Катарина Дивчић)
