ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Послије три деценије филмском камером поново су оживљене потресне сцене егзодуса Срба из Сарајева, које ће трајно бити забиљежене у играном филму „Линија“, историјској антиратној драми инспирисаној мотивима из „Ратног дневника“ доктора Миодрага Лазића, изјавио је данас Срни извршни продуцент овог филма за Републику Српску Витомир Митрић.

„Филм Линија представља снажно умјетничко и историјско свједочанство, чувајући од заборава догађаје који су обиљежили судбину једног народа и оставили дубок траг у колективном памћењу. Ријеч је о захтјевном и продукционо сложеном пројекту који, кроз снажну умјетничку визију, доноси свједочанство о једном од најтежих периода савремене историје“, навео је Митрић.

Он је истакао да је ово остварење, у режији Драгана Елчића, а према сценарију који је редитељ написао у сарадњи са косценаристом Жељком Пржуљом, реконструисало идентичне сцене на простору Сарајевско-романијског платоа, од Требевића до Равне Романије.

Митрић је напоменуо да је велики допринос припреми и реализацији снимања дао предсједник Савеза општина и градова Републике Српске и градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, који је иницирао и организовао састанак са представницима општина, институција и надлежних служби, на којем је донесена одлука о јединственом и координисаном укључивању у реализацију пројекта.

„Продукција Први кадар Источно Сарајево, као продуцент за Републику Српску, дала је значајан допринос у координацији припрема са свим општинама које су учествовале у пројекту, уз велику ангажованост Млађе Црквењаша као главног носиоца оперативних послова“, рекао је Митрић.

Он је прецизирао да је у реализацији сцена егзодуса учествовало око 1.500 статиста, који су, упркос изузетно тешким временским условима, дали несебичан допринос аутентичности и снази филмског израза, а за потребе снимања обезбијеђено је више од 200 возила, као и значајна логистичка и материјална средства.

Организатори снимања филма посебну захвалност упутили су представницима општина, директорима основних и средњих школа, те бројним удружењима који су одговорно и предано реализовали планиране задатке.

Захвалност за подршку филмској екипи и глумцима упућена је и општини Соколац и начелнику Страхињи Башевићу, соколачкој Туристичкој организацији, становништву Соколовића на Равној Романији, те компанији „Глобус“ из Бијељине, која је обезбиједила кетеринг за све учеснике снимања.

„Посебно признање припада Полицијској станици Источно Сарајево и начелнику Бранимиру Шеховцу, чији је професионални ангажман омогућио одвијање снимања без иједног инцидента и поред сложених задатака привремене обуставе саобраћаја и захтјевних безбједносних мјера“, навео је Митрић, који је и директор Продукције „Први кадар“ Источно Сарајево.

Он је у име „Првог кадра“ упутио захвалност свим медијским кућама и новинарима који су професионално и одговорно пратили снимање филма „Линија“ у Сарајевско-романијској регији.

„Ваша посвећеност, објективно извјештавање и континуирана подршка допринијели су да значај овог пројекта буде препознат у јавности, те да прича од историјског и културног значаја добије пажњу коју заслужује“, поручио је Митрић.

Филм „Линија“ реализује се као пројекат од националног значаја, у продукцији „Телекома Србија“, „Рамонде продакшн“ и АНТС продакшн из Београда, уз подршку Филмског центра Србије.

Копродуценти филма су „Филм плус пикчерс“, Продукција „Први кадар“ Источно Сарајево и Војнофилмски центар „Застава филм“.

Федералне полицијске снаге су 22. фебруара 1996. године ушле у Вогошћу, коју је прије тога напустила српска полиција, тако да је то била прва општина која је прешла у надлежност Федерације БиХ /ФБиХ/, а комплетном операцијом почетка егзодуса Срба из Сарајева руководио је тадашњи федерални министар унутрашњих послова Авдо Хебиб.

О овом историјском догађају ових дана на подручју Источног Сарајева снимљене су завршне сцене филма „Линија“, антиратној драми која говори и о херојском лику и дјелу ратног хирурга, добровољца и хуманисте доктора Миодрага Лазића из Ниша.

Током библијског егзодуса Срба из Сарајева најпотресније сцене биле су сеобе посмртних остатака српских бораца, јер су српске породице одлучиле да ексхумирају своје мртве и пренесу их у Републику Српску, не желећи да муслимански вандали скрнаве гробове њихових најмилијих.

Након три и по године успјешне одбране Илиџе, Илијаша, Хаџића, Грбавице и дијелова општина Нови Град и Центар, погибија, рањавања, губитка имовине, а потом принудног избјеглиштва, сарајевским Србима егзодус је дјеловао као узалудна жртва, али и неминовна судбина.

Према историјским подацима и званичним документима, егзодус Срба из Сарајева, који у ФБиХ називају „мирном реинтеграцијом“, почео је 17. фебруара 1996. године, на православни празник Задушнице, јер је планирано исељавање Срба са ових подручја требало да буде 19. марта 1996. године.

(www.palelive.com / Срна)