Огласи
Дванаест година након завршетка Првог свјетског рата, када је европска кинематографија већ увелико приказивала ратне приче других народа, српско страдање и јунаштво остали су без свог мјеста на великом платну. Док су француски, њемачки и британски филмови глорификовали своје жртве и побједе, српски народ, који је поднио огромне жртве и прошао кроз голготу повлачења преко Албаније, био је занемарен у глобалној филмској слици Великог рата.
У том контексту појављује се идеја Душана К. Милића који је и нспирисан личним доживљајем и потребом да се српска голгота не заборави, написао је сценарио за грандиозни ратни филм под називом За слободу, једнакост, братство.
Инспиративни мотив у Милићевом сценарију била је прича о Стјепану Симићу из села Вирдићи – Горње Пале, чија је храброст 1914. постала легенда српског отпора у Босни. Српски књижевник Исаије Митровић је опјевао његову храброст у пјесми о „Сељаку са Пала“.
У Милићевом сценарију сироти Стјепан пали луч (умјесто свеће) француском поручнику Мишелу који је погинуо на Палама. Истовремено, Мишелова сестра у Француској пали свијећу за Јована Симића – Стјепановог брата, студента на Сорбони и добровољца у француској војсци, који умире у Мишеловој кући. Ова сцена је замишљена као емотивна и она повезује два свијета – сељачки, простодушни и грађански Запад – у заједничкој патњи, жртви и човјечности.
Нажалост, овај сценарио никада није реализована на филму. Милићев концепт остао је записан само на папиру, док је српска голгота приказана у немом филму „Пожар на Балкану“ – београдске куће Артистик филм, да би га касније проширила у дугометражни документарни филм „Голгота Србије“ у режији Станислава Кракова.
Чланак из новина Правда из 1930. године преносимо у цјелости:
Наша голгота на филму
До сада је била читава серија филмова са сижеом из Светског Рата. Било је филмова, који су само делимично приказали Светски Рат, приказавши само неке моменте, а било је и таквих, који су Светски Рат приказали у целини. Но у свима тим филмовима глорификоване су жртве, напори, трагедија и тријумф других народа, док је наш народ, који је имао највећу трагедију и поднео највеће жртве, потпуно изостављан, или је само узгредно споменут, в толико у колико је спомињано Сарајево. Велики немачки филм „Светски Рат“, који је до сада најпотпуније дело о великом светском крвопролићу, приликом приказивања у нашој земљи допуњен је неким нашим филмским снимцима са Солунског Фронта. Једино благодарећи томе, наша публика могла је да на томе филму поред других види и нашу војску.
Иначе увек смо били заборављани.
Сада је, мећутим, у пројекту снимање једног грандиозног ратног филма, у коме би био резимиран цео Светски Рат, али главна пажња била би посвећена голготи нашег народа приликом повлачења кроз Арбанију, као и дивовској борби наше малене али храбре војске противу далеко бројнијег завојевача. Затим коначни триумф наше и савезничке војске и потпуни слом непријатеља. У томе филму би у неколико кратких али снажних потеза била изнета и историја нашег народа, ратом, робовање под турцима, борбе за ослобоћење и уједињење. Предвићени су снимци предела и старих задужбина и споменика из свију крајева наше земље, тако да ће овај филм уједно послужити и за рекламу наше земље у иностранству. Јер филм је од општег значаја, интернационалног карактера, и биће несумњиво приказиван у свима земљама.
Припреме за снимање овога филма вршене су до сада у Француској иницијативом г. Душана К. Милића који је написао и сценарио.
Г . Милић је још пре неколнко година отпутовао у Париз ради студирања медицине. За време студирања г. Милић се упознао и спријатељио са неким филмским глумцима и режисерима. Сталне везе са њима учиниле су да се он потпуно посветио филмској уметности. Упознавши се детаљно са радом на пољу кинематографије, г. Милић је дошао на идеју да реализује један велики филм, у коме би у хаосу Светског Рата била приказана и величина трагедије Србије, њен васкрс и стварање Краљевине Југославије.
Сценарио, који је он написао за тај филм, зове се „за Слободу, Једнакост, Братство“.
У почетку је бачен општи поглед на целу Европу, у 14. 15. и 16 веку, када је запад развијао своју културу и подизао монументалне грађевине, док је на Балкану пожар непрекидног ратовања измећу Срба који су бранили не само себе. већ и Запад и азијатских осваЈача сејао пустош.
Пропаст српског царства на Косову, робовање под Турцима, који су порушили све споменике српске културе (слике: манастири и. т. д.) и почели подизати нове градове, нарочито Сарајево.
Догађаји се затим преносе у доба измећу 1914. и 1918. године. Концизно су изложени сви важнији моменти у току тих година: борбе на бојиштима, улазак у рат Америке, Француске, Румуније, Грчке и т. д.
Главна лица у овом сценариу г. Милића су: Луј Куртје, старац, сељак нз села Бурдо, у Савоји, Француска.
Мишел, његов син, француски пешадијски поручник, који за време рата гине у селу Пале близу Сарајева. Жермена. Мишелова сестра. Жинета Мартен, студенткиња на Сорбони, која доцније, по примеру Јованке Орлеанке, у наступу одушевљења води студенте из Париза на фронт.
Јован Симић, родом из села Пале, студент на Сорбони, добровољац у француској војсци, који тешко рањен умире баш у кући Мишелорог оца Луја. Док је Мишелу на самрти, уместо свеће запалио зубљу луча млаћи Јованов брат Стјепан, сирото чобанче у Палама, дотле је Јовану у Француској Мишелова сестра запалила свећу. Стјепан, Јованов брат, доцније студент на Сорбони.
Затим владари, државници, војсковође, официри, војници, сељаци, студенти грађани и т. д.
Догаћаји пре, за време и после Светског Рата у разним крајевима Европе.
Снимање ће се вршити већим делом у Краљевини Југославији и Француској, а нешто и у другим земљама, које су учествовале у Светском рату. Цео овај филм биће снимљен као тон-филм. Филм се завршава аготеотом миру: мир, љубав и братство међу народима. Завршна сцена биће певање химне мира, коју ће певати сви народи. Г. Милић је расписао награду од 10 хиљада франака за најбољу химну миру. Ако се у дређеном року не постигне циљ, расписаће се други конкурс са наградом од 50.000 франака (пола за текст, а пола за музику).
(www.palelive.com / Пише: Станишић Владимир)
