Ћосић: Pотребна подршка страним и домаћим инвеститорима

Предсједник Савеза општина и градова Републике Српске Љубиша Ћосић изјавио је данас на Јахорини да локалне заједнице и њихова привреда осјећају негативне ефекте дешавања у еврозони, те да је потребно осмислити шири пакет подршке страним инвеститорима, али и помоћи домаћим.

Ћосић је на панелу „Утицај глобалних промјена на економије региона“ у оквиру „Јахорина економског форума“ рекао да није вријеме за поруке песимизма, већ за промјене одређених односа између републичког и локалног нивоа власти, с циљем постизања веће ефикасности.

„Односе по питању кориштења и давања на кориштење или евентуално продаје општинске земље инвеститорима по нижим тржишним цијенама треба релаксирати у смислу да Правобранилаштво Српске лакше даје мишљења. Потребно је и да ресорно министарство има бољу комуникацију са локалним заједницама“, навео је Ћосић.

Ћосић је истакао да Министарство привреде и предузетништва треба осмислити шири пакет подршке страним инвеститорима, на сличан начин како је то учинила Србија, тако што им обезбиједи сву неопходну инфраструктуру и погодности.

„Ми у Републици Српској страним инвеститорима можемо дати земљиште по нижој цијени, а ренту и уређење не можемо да не наплатимо, само можемо дати по нижој цијени“, указао је Ћосић.

Он је истакао да страни инвеститори траже јефтинију радну снагу, и све остале погодности, као што их имају у Србији. „У овом моменту акценат требамо ставити на то да одржимо домаћег инвеститора, јер ако њега изгубимо, губимо и радна мјеста, а тиме и финансијски потенцијал“, рекао је Ћосић.

Предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић рекао је да је привреда посљедњих неколико година под сталним утицајем неких криза, почев од пандемије вируса корона, па до сукба у Украјини.

„Све је то утицало на негативне трендове, прије свега у прерађивачкој индустрији гд‌је су проценти смањени за више од шест или седам одсто, а смањен је и број запослених“, навео је Ћорић.

Он је навео да је за прва три мјесеца Република Српска имала 176 милиона мањи извоз, а БиХ пола милијарде.

Ћорић је истакао да су купци у Њемачкој тјерали привреду Републике Српске на додатно технолошко осавремењивање, увођење дигитализације и већи ниво знања потребног за одређену производњу.

Он је оцијенио да је прошло вријеме када је предност Српске била јефтина радна снага, указујући да не може бити конкурентна ако је за обављање неког посла потребно 15 радника, док у некој другој земљи то обавља један или два робота.

„Управо с те стране морамо размишљати како у наредном периоду повећати технолошки ниво“, рекао је Ћорић и истакао да дигитализација мора наћи своје мјесто од јавне управе, па до привреде, јер се само на тај начин може постићи боља ефикасност и конкурентност.

Ћорић је указао да је тренд одласка радне снаге због кризе која је погодила земље окружења и у ЕУ на одређени начин мало успорен, чему је допринио и раст просјечне плате.

„Синергијом свих, од локалних заједница, привреде до Владе, мислим да можемо постићи одређени резултат. Треба да себи дамо задатак да останемо на овим просторима и овд‌је тражимо мјесто под сунцем“, закључио је Ћорић.

(www.palelive.com / Срна)