Током четири ратне године у Болници „Коран“ прегледано је 20.000 пацијената, од којих је 12.000 оперисано. Осим рада у болници, медицинске екипе Четвртог санитетског батаљона излазиле су на терен на Трескавицу, у Трново и Нишиће, гдје год је било потребно пружити помоћ.

ПРИРЕДИЛА: Маја Брчкало

Упркос тешким условима и ограниченим ресурсима, Војна болница „Коран“ на Палама, основана прије 34 године, успјела је да одговори свим изазовима, захваљујући ентузијазму и стручности кадра, изјавила је Срни медицинска сестра у тој установи Душка Цицовић.

Цицовићева, која је од првог дана радила као главна инструментарка у операционој сали, сјећа се да је болница формирана у некадашњем хотелу, који је у кратком року претворен у функционалну здравствену установу.

„Дошли смо практично на ледину. Оставили смо све што смо имали у Сарајеву и почели из почетка. Нико није знао шта нас чека, али знали смо да морамо помоћи рањенима“, прича Цицовићева.

Она наводи да су окосницу чинили љекари и медицинско особље из Војне болнице – доктори Братислав Борковац и Томислав Таушан, а убрзо су им се придружили и стручњаци са сарајевских клиника, што је омогућило да болница „Коран“ врло брзо достигне висок ниво рада.

ИМПРОВИЗОВАНЕ САЛЕ – ВРХУНСКИ РЕЗУЛТАТИ

Цицовићева истиче да је операциона сала била у простору гдје је некада био билијар, да су имали основну опрему прилагођену ратним условима, те да су, захваљујући стручности љекара и дисциплини особља, успјели да организују рад и одмах почну са збрињавањем рањеника.

Први пацијент у болници „Коран“ била је муслиманка, која се породила, а медицинско особље, како наглашава Цицовићева, лијечило је све пацијенте без обзира на националну или вјерску припадност.

„Нисмо погазили Хипократову заклетву. За нас су сви пацијенти били исти. Зато радно вријеме није постојало и већина особља живјела је у болници, а на сваки звук возила хитне помоћи одмах су реаговали“, каже Цицовићева.

У болници су радили врхунски стручњаци, истиче она, па је смртност пацијената била мала, као и број инфекција, с обзиром на тежину ратних повреда.

Како се систем здравствене заштите постепено ширио, напоменула је она, дио пацијената преузимале су болнице у Касиндолу и на Сокоцу, али су најтежи случајеви и даље стизали на Коран, одакле су, након збрињавања, транспортовани хеликоптером у Београд на даље лијечење.

Она указује да су посебан изазов биле повреде главе и кичме, због недостатка неурохирурга и услова за сложене операције.

Цицовићева наглашава да су лијечили све, без разлике.

„Имали смо пацијенте различитих националности. Сви су за нас били једнако важни и свима смо пружали помоћ. Био је случај мајке и кћерке, муслиманске вјероисповијести, тешко рањених, са Грбавице. Мајка је била слијепа, а снајпер ју је погодио у обје поткољенице, а кћерка рањена у артерију у препону. Успјешно су збринуте у болници и спасене“, прича Цицовићева.

СНАЛАЖЉИВОСТ У РАТНИМ УСЛОВИМА

Цицовићева напомиње да су, осим рада у болници, медицинске екипе Четвртог санитетског батаљона излазиле на терен на Трескавицу, у Трново и Нишиће, као и гдје год је било потребно пружити помоћ.

Она каже да је било бројних тешких случајева, али и сналажљивости у ратним условима.

Цицовићева се сјећа како је довезен пацијент са тешком повредом наткољенице, гдје су му на терену, да би зауставили крварење, умјесто есмархове повеске импровизовали подвез од платна и дрвета, заврнули, зауставили крварење како би преживио до болнице, али му је, нажалост, ампутирана нога.

БОЛНИЦА ФУНКЦИОНИСАЛА КАО ПОРОДИЦА

Она наглашава да су сви у болници функционисали као једна породица, вођени једним циљем да спасу што више живота и да се није гледало ко шта ради, већ је свако помагао колико је могао.

Истичући да је болница „Коран“ успјела да одговори изазовима, она је оцијенила да Пале никада нису имале бољу здравствену заштиту и толико стручног медицинског кадра на једном мјесту него тада.

„Значајну помоћ добијали смо и кроз хуманитарне пошиљке. А био је један дио и магацина војни на нашој територији, па се тај материјал довлачио у болницу. Пошто су биле у питању ратне ране, повреде костију, помогли су нам људи из фирме Фамос, па смо цртали скицу спољашњих фиксатора без којих не бисмо могли повреде санирати“, навела је Цицовићева.

Цицовићева је рекла да су тада имали снагу, знање и вољу, што је било пресудно да Војна болница „Коран“ функционише и помогне хиљадама људи.

Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице „Коран“, на подручју Сарајевско-романијске регије основане су и ратне болнице „Подроманија“ на Сокоцу, „Жица“ на Илиџи и „Касиндол“ у Лукавици.

У близини ратне болнице на Корану налази се спомен-плоча на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године у овој здравственој установи лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција.

Спомен-плоча симболизује значај ове установе током Одбрамбено-отаџбинског рата и свједочи о надљудским напорима љекара и здравственог особља у лијечењу српских бораца и цивила.

(www.palelive.com / Срна)