Огласи
Екипа Euronews Србија посјетила је рушевине средњовјековног града Борча код Рогатице и уз помоћ савремених технологија извршила 3D реконструкцију овог некадашњег престолног града властеле Павловића. Видео реконструкција, која приказује изглед једног од највећих градова средњовјековне Босне, сада је доступна и пружа јединствен увид у изглед некадашњег „Славног града“ са почетка XV вијека.
Борач је био столни град и резиденција породице Павловић, господара источне и југоисточне Босне. Средњовјековни извори наводе да су Павловићи владали подручјем од Врхбосне (данашњег Сарајева) до Добруна, обухватајући долину Праче, Горажда, Вишеграда и Сребренице, све до Требиња и Цавтата.
Прво писано помињање Борча потиче из повеље угарског краља Белe IV из 1244. године, а 1393. у документу о превозу соли из Фоче у Борач. Из овог града је војвода Радослав Павловић 1421. године издао повељу, а 1454. године у њему су Дубровчани потврдили трговачке повластице.
Сједиште моћне властеле
Породица Павловић — Раденовић убрзо је постала једна од најугледнијих властелинских кућа босанске државе. Њихов оснивач, кнез Раден Јабланић, био је један од најближих сарадника краља Твртка I. Његов син, Павле Раденовић, проширио је породичне посједе и ојачао политички утицај, што је изазвало неповјерење на двору.
У љето 1415. године, током једног сусрета код Краљеве Сутјеске, Павле Раденовић је убијен у завјери коју су организовали војвода Сандаљ Хранић и краљ Стефан Остоја. Према предању, смрт кнеза Павла уздрмала је цијели крај. Његов син Радослав Павловић преузео је управу над Борчем и околином, наставивши да издаје повеље „у славном граду Борачу“.
У вријеме највећег процвата, Борач је био политички, трговачки и културни центар источне Босне. Подграђе, познато као Субборач, имало је царинарницу, а трговина сребром и воском из Сребренице доносила је Павловићима велико богатство.
Архитектонски гигант изнад ријеке Праче
Борач је изграђен на тешко приступачним стијенама изнад ријеке Праче, која се на том мјесту савија у двоструку окуку. Тај природни положај давао је граду готово неосвојиву одбрану. Према истраживањима Хусрефа Реџића и сликара Ђоке Мазалића, утврда се састојала од неколико дијелова: Велике стијене, Велике градине, Мале градине и Доловске градине на супротној обали ријеке.
Унутар зидина простирао се феудални двор, обори за коње и воћњаке, као и добро очувана цистерна за воду. Ту су Павловићи живјели, примали дубровачке трговце и занатлије, издавали повеље и водили политичке разговоре. Истраживачи сматрају да би се у једном од обора могли пронаћи темељи српске православна цркве, гдје је по претпоставци историчара, написано Чајничко јеванђеље — један од најзначајнијих споменика ћириличне писмености средњовјековне Босне.
Заборављени град у кањону
Након турског освајања 1463. године, Борач постепено губи значај. Већ 1485. године град је напуштен и пао у заборав. Вијековима касније, само су старци из околних села памтили предања о „граду под земљом“ и скривеном благу.
Данас су остаци овог некадашњег центра источне Босне прекривени густом шумом, али захваљујући савременој технологији, Борач поново израња из прошлости.
Тим Euronews Србија користио је LiDAR скенере, термалне камере и дронове високе резолуције како би идентификовао подземне структуре и израдио 3D дигиталну реконструкцију града.
Резултати су фасцинантни — Борач се указује као град са више нивоа, са кулама, бедемима и оборима који се теренски спуштају све до саме ријеке Праче.
Прочитајте још:
Стећак жупана кнеза Павла: Kраљевство босанско и господство српско (видео)
Чајничко јеванђеље – свето насљеђе средњовјековне Босне
(www.palelive.com)
