Иако су услови за рад били тешки и ванредни, Цицовићева каже да се радило са великим еланом и без предаха. „Није се гледало ко ће шта радити, јер је постојала невјероватна синергија и жеља да се сваком пацијенту укаже помоћ и њега“, истакла је она.

Приредила: Маја Брчкало

У ратној болници „Коран“ на Палама све је функционисало као у најсавременијој болници, а у ствари била је то импровизована, пољска здравствена установа смјештена у згради хотела у којој су се окупили врхунски медицински стручњаци који су избјегли из Сарајева, рекла је за Срну медицинска сестра која је радила у овој установи Пејка Цицовић.

Цицовићева је испричала да је прије рата радила у Институту за трансплантацију бубрега у Сарајеву, установи терцијарног нивоа и управо зато могла је да направи поређење када је, око 20. априла 1992. године, стигла у тек основану болницу „Коран“.

Иако је прошло свега петнаестак дана од оснивања болнице до њеног доласка у ову здравствену установу, Цицовићева каже да је била пријатно изненађена организацијом.

По доласку, два мјесеца је радила у интензивној њези, а потом, због недостатка кадра, прелази у операциону салу као анестезиолог.

Тамо су је дочекали ментори, доктори Бранка Радан и Вељо Веселиновић, који су поставили темеље анестезије, а убрзо им се придружила и доктор Младенка Шћекић, која је са њима остала до краја рата.

Цицовићева прича да је у болници затекла бројне врхунске стручњаке који су изашли из Сарајева – од шефа војне болнице, доктора Братислава Борковца, до пластичног хирурга Ђорђа Шућура, као и љекара различитих специјалности – ортопеда, гинеколога, интерниста, хирурга…

„На једном мјесту тада није било више стручњака“, нагласила је Цицовићева.

Иако су услови за рад били тешки и ванредни, Цицовићева каже да се радило са великим еланом и без предаха. „Није се гледало ко ће шта радити, јер је постојала невјероватна синергија и жеља да се сваком пацијенту укаже помоћ и њега“, истакла је она.

Према њеним ријечима, сви запослени у болници били су као једна породица и данас, када се сретну, то је као сусрет са најближима, пријатељства за цијели живот.

„Свима нам је мотив био исти – да помогнемо људима, без обзира на националност. Када дође пацијент, не пише му на челу ко је, тако да смо свима пружали помоћ и чинили све што смо могли да спасимо сваки живот“, нагласила је Цицовићева.

Када је ријеч о лијековима и медицинској опреми, значајну помоћ, каже она, пружала је дијаспора која је у тешким ратним условима налазила начин да помогне.

Цицовићева се присјетила камиона који је био опремљен као лабораторија за производњу инфузионих раствора, што је било од велике важности, а у том сегменту значајну улогу имао је магистар фармације Душан Ребрача.

Према њеним ријечима, упркос свим изазовима, у болници је све добро функционисало захваљујући стручним људима који су, свако у свом домену, радили најбоље што знају.

У сјећању јој је остао велики број пацијената, и војника и цивила, углавном младих људи. Неке је касније сретала, неке и заборавила, али они су памтили, јављали се и сваки тај сусрет будио је емоције и сјећања.

„Особље и сама болница били су и остали симбол храбрости и пожртвованости, свако у свом домену, али са истим циљем – пружити помоћ и спасити људски живот“, нагласила је Цицовићева.

Ратна војна болница „Коран“, формирана у оквиру Четвртог санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, почела је да ради на Палама 4. априла 1992. године, у просторијама некадашњег хотела „Коран“ и, иако у ратним условима, функционисала је као врхунска здравствена установа захваљујући надљудским напорима тадашњих здравствених радника и осталог болничког особља.

Када су се врата сарајевских болница затворила за српски кадар, на Палама су се отворила нова – импровизована, скромна, али пресудна болничка установа у којој није било мјеста за страх ни одустајање, већ само један циљ – спасити човјека.

Почетак грађанског рата у БиХ онемогућио је многе здравствене раднике да долазе на своја радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом.

Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, почетком рата на подручју Сарајевско-романијске регије основане су ратне болнице „Подроманија“ на Сокоцу, „Жица“ на Илиџи, „Касиндол“ у Лукавици и „Коран“ на Палама.

У близини ратне болнице на Корану налази се спомен-плоча на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године у овој здравственој установи лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција.

Спомен-плоча симболизује значај ове установе током Одбрамбено-отаџбинског рата и свједочи о надљудским напорима љекара и здравственог особља у лијечењу српских бораца и цивила.

(www.palelive.com / Срна)