Огласи
ФОЧА – Свечаном академијом у Градском позоришту на којој су уручене дипломе свршеним теолозима и мастерима теологије, чему је у Храму Светог Саве претходила литургија са ломљењем славског колача, Богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи данас је прославио своју крсну славу.
Декан Богословског факултета Владислав Топаловић подсјетио је да је ова високошколска установа, која се сматра насљедником сарајевске Богословије, први пут крсну славу Светог Василија Острошког прославила прије тачно три деценије.
„Славили смо у много тежим условима, а тадашњи професори и студенти надали су се да су отпочели нову епоху и заиста је било тако. Треба подсјетити да је наш факултет много старији, да је сарајевска Богословија основана 1882. године, да је радила све до 10. априла 1941. и да послије рата није дозвољен њен рад, а да је зграда која је наша насилно одузета и додијељена Универзитету у Сарајеву – тако је и данас“, рекао је Топаловић у обраћању на свечаној академији.
Он је истакао да је у најтежим временима, захваљујући великом ентузијазму блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја и његових сарадника, 14. октобра 1994. почела настава на Богословском факултету у Фочи.
Топаловић је за митрополита Николаја, од чијег упокојења се ове године навршава десет година, навео да је био библијски лик и да је попут старозавјетног пророка Јеремије у временима ратне пустоши, упркос разарањима и невољама, показао да није крај, већ да свиће нова зора.
„Усред апокалиптичког невремена, када се све руши, он гради и то ни мање ни више- највишу образовну и научну установу Цркве“, нагласио је Топаловић.
Декан је поручио да Богословски факултет са великим оптимизмом и надом корача у наредне године и деценије.
Под небеском заштитом Светог Василија Острошког, фочански Богословски факултет одшколовао је генерације свештеника, вјероучитеља и професора теологије који стечено знање вјерно преносе народу широм земљине кугле.
На дан крсне славе дипломе је добио 21 свршени теолог и 12 мастера теологије.
Никола Церовина са Пала дипломирао је са просјеком 9,95 и школовање је наставио на мастер студијама.
„Богословље је нешто што се никада до краја не може изучити, јер се знање и животно искуство у заједници са људима и са Богом стиче кроз читав живот, тако да богословско образовање траје вјечно. Надам се да ћу да радим у црквеној просвјети, а ако буде Божја воља и на пастирској служби као свештеник“, каже Церовина.
Још један Паљанин, Дарко Крсман као најбољи је завршио мастер и уписао се на докторске студије, а тренутно ради као асистент на катедри за систематско богословље.
„Учење је за мене начин живота – кроз учење, кроз свједочење истине у богословљу и бављењем бословљем спознајемо сами себе, а с друге стране и остале људе. Успјех је посљедица великог труда и рада, а свака надареност коју човјек има је од самог Бога“, рекао је Крсман.
Награђени су и најбољи студенти по годинама, а најбољи од најбољих са просјеком 9,9 је студент треће године Његош Ћебић из Рогатице.
„Факултет као и сваки факултет, уз вољу и рад све се постигне“, рекао је Ћебић.
На свечаној академији, бесједу о великом српском подвижнику и чудотворцу Светом Василију Острошком говорио је асистент Раде Булајић, док су у умјетничком програму учествовали студенти Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву и Хор Богословије Светог Петра Дабробосанског.
Уз богословске факултете у Београду и америчком Либертвилу, Богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи један је од три високошколске установе Српске православне цркве.
(www.palelive.com / Срна)
