ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Могуће је спријечити до 80 одсто можданих удара уз благовремено препознавање и контролу фактора ризика, док су рано препознавање симптома и правовремено тражење хитне медицинске помоћи од кључног значаја за преживљавање и смањење ризика од трајног инвалидитета, изјавила је неуролог у Болници „Србија“ Весна Арсић Пејић.
Арсић Пејић је истакла да се мождани удар може догодити било коме, у било које вријеме и на било ком мјесту, те да је неопходно познавати његове симптоме и одмах реаговати јер то може направити огромну разлику између опоравка и доживотног инвалидитета.
„Мождани удар се може спријечити, лијечити и контролисати када познајемо знакове и брзо реагујемо“, рекла је Пејићева поводом Свјетског дана можданог удара.
Она је указала на значај правила ФАСТ, које помаже у препознавању најчешћих симптома овог обољења, а према којем је потребно обратити пажњу на асиметрију лица, слабост руку и поремећаје говора, док појава било ког од ових знакова захтијева неодложно позивање хитне медицинске помоћи.
„`Вријеме је мозак` је израз којим се наглашава важност брзе реакције јер сваки минут без одговарајућег лијечења може довести до пропадања можданих ћелија и тежих посљедица“, напоменула је Пејићева.
Према њеним ријечима, редовно мјерење крвног притиска, придржавање прописане терапије, контрола дијабетеса и масноћа у крви, престанак пушења, уравнотежена исхрана и редовна физичка активност представљају важне мјере превенције.
„Посебну пажњу потребно је посветити атријалној фибрилацији, поремећају срчаног ритма који може довести до стварања крвних угрушака и повећати ризик од можданог удара“, истакла је Пејићева и напоменула да је важно забиљежити вријеме када су се симптоми појавили, јер тај податак помаже љекарима у одлучивању о могућностима лијечења.
До доласка медицинске екипе обољелој особи потребно је помоћи да заузме удобан положај и не давати јој храну, воду нити лијекове на своју руку.
Пејићева је упозорила да се прописана терапија, укључујући лијекове за разређивање крви, не смије самостално започињати, прекидати или мијењати без савјета љекара.
Она је указала и на то да мождани удар може оставити различите посљедице, у зависности од тежине и подручја оштећења мозга, а међу најчешћим посљедицама су слабост или одузетост једне стране тијела, поремећаји равнотеже, хода и координације, тешкоће у говору и разумијевању, проблеми са гутањем, поремећаји вида и осјета, као и потешкоће са памћењем и концентрацијом.
Након можданог удара могу се јавити и депресија, анксиозност и емоционална нестабилност, што додатно може утицати на самосталност и квалитет живота обољелих.
„Спријечимо мождани удар, инвалидитет, превремени одлазак у пензију и смањен квалитет живота одговорним понашањем према свом здрављу и редовним љекарским прегледима“, поручила је Пејићева.
(www.palelive.com / Срна)