У бази свједочанстава Меморијалног центра Републике Српске биће похрањено и трајно сачувано свједочанство Мирослава Медића, брата Синише Медића, који је страдао у бомбардовању зграде Радио-телевизије Србије 23. априла 1999. године.

Мирослав је у емотивној исповијести истакао да бол због губитка не пролази ни након више од двије деценије. Туга за братом, како каже, не јењава и остаје трајно присутна.

Посебно наглашава да породица никада није имала прилику да га достојно сахрани, јер његови посмртни остаци нису пронађени.

Присјећајући се тог периода, наводи да у почетку нико није вјеровао да би једна медијска кућа могла бити мета напада.

„Од почетка бомбардовања смо радили, у смјени су била по два човјека, а смјена је трајала 12 сати. У том тренутку је било између 150 и 160 људи у згради. Њих 16 није имало срећу да преживи и они су платили највећу могућу цијену. Напад је извршен између четвртка и петка, а ја сам требало већ сљедећи дан да радим. Неколико дана, ако не и седмицу-двије, кружиле су приче да РТС може бити мета. Припадници НАТО-а су то помињали и на својим брифинзима“, свједочи Медић.

Његов брат Синиша радио је као дизајнер програма и те ноћи налазио се у згради заједно са колегама. Мирослав наглашава да су страдали били цивили, људи који су само обављали свој посао, без икакве улоге у војним дешавањима.

Сјећање на Синишу, како каже, живи и живјеће вјечно.

Бомбардовање зграде Радио-телевизије Србије догодило се у ноћи између 22. и 23.
априла 1999. године, током НАТО војне интервенције у Савезној Републици Југославији. Напад је извршен у 2 часа и 6 минута након поноћи, за вријеме
емитовања програма. Том приликом погинуло је 16 људи, док је већи број запослених
повријеђен.

Иако је зграда РТС-а била једна од кључних медијских институција у земљи, НАТО је тврдио да представља легитимни војни циљ. Овај догађај остао је упамћен као преседан, јер је први пут у савременом ратовању погођена једна медијска кућа која је претходно проглашена легитимним циљем.

За овај злочин одговарао је само тадашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић, јер
није поштовао наређења Савезне владе и измјестио раднике и технику на безбједну
локацију.

Денис Бојић, директор Меморијалног центра Републике Српске, наглашава како су свједочанства попут овог темељ очувања историјске истине, те свједоче о важности његовања културе памћења, како би се жртве сачувале од заборава. Меморијални центар Републике Српске интензивно ради на прикупљању и евидентирању свих
доступних свједочанстава која говоре о страдању српског народа, с циљем стварања
највеће обједињене базе аудио-видео свједочанстава чланова породица погинулих и
несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и
несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије.

Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: komunikacije@mcrs.vladars.rs или путем броја телефона: 051/222-999.

Напомена: Свако преузимање, умножавање или коришћење материјала у друге сврхе
није дозвољено.

(www.palelive.com / Меморијални центар Републике Српске)