ФОЧА – Марко С. Поповић Родољуб, српски учитељ и свештеник с краја 19. и почетка 20. вијека, цијели живот посветио је српској школи и Цркви, дајући примјер како се опстаје у најтежим временима, а његова поучна ријеч и данас је примјенљива, речено је у Фочи на промоцији првог тома његових сабраних дјела.

Дјела овог великог просвјетног и националног радника, три године је по разним архивима прикупљао протојереј Марко Гојачић, уз помоћ мостарских ђака.

Први том састоји се од осам књига које је Поповић објавио између 1892. и 1925. године, а прве три су штампане док је као учитељ радио у Фочи.

Прва књига су „Српске севдалинке“, које је прота скупљао у Фочи, Стоцу и Пљевљима, одакле је родом. Објавио је 219 српских севдалинки у којима су најчешћи ликови лијепа Мара и Јован-бег или кујунџија Јово.

Друга књига су књижевни радови и путописне црте са пјесмама које је писао, а трећа књига је приповијетка „Све за народ“, коју је објавио 1894. године.

Од осталих књига заступљених у првом тому, приређивач протојереј Марко Гојачић посебно издваја позоришни комад „Невесињска пушка или крв за слободу“, написан 1895. године, који је због политичких прилика штампан тек 1925. године.

„Ово дјело говори о историјским догађајима који су изузетно важни за нашу историју, тако да би било лијепо и драгоцјено да тај текст буде преточен у позоришни комад, да буде одигран и да се оживи дух проте Поповића“, истакао је Гојачић.

У првом тому заступљен је и позоришни комад „Народни пријатељи – истинита шала у три чина с пјевањем“, као и поема „Сузе на гробу Ђорђа Николајевића, митрополита и великог српског добротвора“.

На промоцији у Музеју „Стара Херцеговина“, приређивач сабраних дјела рекао је да је прота живио у складу са својом приповијетком „Све за народ“.

Гојачић је истакао да је у условима неписмености и тешког живота под аустријским јармом, Поповић бесједама, проповијеткама, пјесмама, путописним цртама и позоришним комадима настојао да просвијети и подучи читаоце, учврсти њихово родољубље, ојача слогу, љубав и међусобно разумијевање народа различитих вјероисповијести.

„Важно је да млађе генерације читају његове текстове, а свештенство да записује што више. Он треба да буде путоказ за нас свештенике који живимо сто година послије њега. Оставио је значајну духовну нит на коју се можемо само надовезати и то су прави темељи које је поставио за Цркву“, рекао је Гојачић.

Поповић је рођен у Пљевљима 1869. године, а након основне школе у родном граду, гимназију је похађао у Сарајеву и богословију у Рељеву. Учитељску службу започео је у Стоцу 1887, а од 1889. до 1894. године учитељује у Српској вароши у Фочи, гдје се жени Софијом из угледне фочанске златарске породице Тошовић.

У Цркви Светог Николе у Фочи рукоположен је за ђакона, а свештеничку службу почиње 1894. у Невесињу. Од 1897. до 1910. године парох је у Коњицу, а од 1910. до смрти 1936. у Мостару, гдје је и сахрањен.

Док је службовао у Фочи учествовао је у многим културним активностима, па је тако био перовођа, односно секретар Српског пјевачког друштва „Свети Сава“ и перовођа српске црквене општине.

Као истакнути борац за црквено-школску аутономију Срба у БиХ под Аустроугарском, на почетку Првог свјетског рата заједно са другим родољубима осуђен је у Велеиздајничком процесу у Бањалуци, па је тамновао пуних 35 мјесеци.

Директор Музеја „Стара Херцеговина“ Данко Михајловић рекао је да је Поповић оставио велики број значајних текстова о црквеним књигама и библиотеци у Фочи, која ће касније бити уништена.

„Такође, као путописац обилазио је средњовјековне остатке цркава, манастира и старих утврђења, тако да и за историографију има велики значај, јер су његови записи настајали прије стотину година када су те грађевине биле у бољем стању. Скупљао је материјал и поклањао тадашњим установама, као што су Земљски и црквени музеји“, навео је Михајловић.

Докторанд историје Петар Милошевић из Гацка сматра да је Поповић једна од неправедно заборављених, а изузетно значајних личности из времена борбе за ослобођење и уједињење српског народа, који се писањем бавио пуних 50 година.

„Био је један од најобразованијих људи свог времена и свакако да ће ова сабрана дјела допринијети да се сагледа његово стваралаштво“, рекао је Милошевић.

Према његовим ријечима, Поповић је писао путописе, цртице, приповијетке, записивао догађаје које је слушао од претходних људи и значајан је за историју цјелокупне Херцеговине као сакупљач, односно Вуков настављач.

Други том сабраних дјела обухватиће више од 350 Поповићевих радова објављених у часописима „Голуб“, „Луча“, „Дабробосански источник“, „Банаћанин“, „Бачванин“ и многим другим са којима је сарађивао, потписујући се као Родољуб.

(www.palelive.com / Срна)