ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић рекао је данас да је борба и жртва сарајевских Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату омедила границе Републике Српске, која је у посљедих 30 година постајала све јача и јача.

Мастиловић је рекао да је тешко, кроз историју, наћи примјер да један народ тако брани и једним колективним егзодусом омеди границе своје земље.

„Борба и страдање сарајевских Срба не смије се заборавити“, рекао је Мастиловић новинарима у Источном Сарајеву, гдје учествује у округлом столу о теми „Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека“.

Он је навео да је страдање и затирање Срба трајало кроз цијели 20. вијек и да ће то у наредном периоду бити предмет истраживања.

„Сарајевски Срби су страдали у Првом свјетском рату, над њима је извршен геноцид у Другом свјетском рату и на крају деведесетих година дошли су ови догађаји као врх леденог бријега, да се Срби са ових простора истријебе“, рекао је Мастиловић.

Мастиловић је нагласио да је српска интелектуална елита из Сарајева била покретач свих политичких и друштвених процеса који су довели до стварања Републике Српске.

„Стално се наглашава чињеница да су сарајевски Срби највећи страдалници посљедњег рата и све институције Републике Српске су дужне да се са поштовањем односе према тој жртви“, рекао је Мастиловић.

Мастиловић је упозорио да се политичко Сарајево никада, за 30 година, није одрекло својих ратних циљева, за које има подршку дијела међународне заједнице.

Мастиловић је исказао захвалност Универзитету у Источном Сарајеву, Институту историјских наука и Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву који су под покровитељством града Источно Сарајево организовали округли сто и на тај начин допринијели обиљежавању 30 година од егзодуса сарајевских Срба.

„Веома је захвално што данас на овом скупу говоре и учесници догађаја, јер ће њихова свједочења остати као историјски извор који ће научници користити у деценијама које долазе“, рекао је Мастиловић.

Мастиловић је поручио да ће Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске подржати оснивање документационог центра при Институту историјских наука, који већ има на десетине хиљада докумената о страдању сарајевских Срба током 20. вијека.

ЕГЗОДУС САРАЈЕВСКИХ СРБА МОРА БИТИ НАУЧНО САГЛЕДАН И НЕ СМИЈЕ БИТИ ЗАБОРАВЉЕН

„Циљ округлог стола „Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека“ јесте да се ова изузетно важна и болна тема сагледа на научно утемељен и одговоран начин, уз допринос релевантних стручњака из различитих области“, рекла је вршилац дужности директора Института историјских наука Мирјана Лукић.

Лукићева је истакла да се округли сто, који се одржава у Ректорату Универзитета у Источном Сарајеву, организује у оквиру обиљежавања 30 година од егзодуса сарајевских Срба, с намјером да се о овој теми говори из научног угла и омогући шире разумијевање историјских догађаја.

„Жељели смо да окупимо релевантне стручњаке како бисмо допринијели бољем разумијевању теме, али и да чујемо различите стручне приступе и анализе“, рекла је Лукићева новинарима.

Према њеним ријечима, један од кључних циљева скупа јесте и његовање културе сјећања и памћења.

„Ово је наш начин да се подсјетимо на оно што се догодило, да сачувамо сјећање, али и да будућим генерацијама оставимо истину коју не смијемо заборавити“, нагласила је Лукићева.

Организатори округлог стола „Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека“ су Универзитет у Источном Сарајеву, Институт историјских наука и Филозофски факултет.

Масовни егзодус сарајевских Срба почео је 17. фебруара 1996. године из српских сарајевских општина које су након потписивања Дејтонског мировног споразума припале Федерацији БиХ и трајао је готово до краја марта.

Процјењује се да је 120.000 до 150.000 Срба напустило своје домове у општинама Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац, Грбавица и Ново Сарајево, а један од најпотреснијих аспеката била је ексхумација и преношење посмртних остатака упокојених на територију Републике Српске.

КУЛИЋ: ЕГЗОДУС САРАЈЕВСКИХ СРБА ЈЕДНА ОД НАЈБОЛНИЈИХ ТЕМА НОВИЈЕ ИСТОРИЈЕ

Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић изјавио је да је егзодус сарајевских Срба једна од најболнијих тема новије историје, која није била само физичко исељавање више од 150.000 људи, већ и дубоко културно и идентитетско расељавање.

Кулић је подсјетио да је Универзитет у Источном Сарајеву настао упоредо са настанком Републике Српске и града Источно Сарајево, нагласивши да су заједно пролазили кроз исте изазове и тешкоће, међу којима је и егзодус Срба из Сарајева 1996. године.

Он је истакао да је и сам Универзитет био директно погођен тим догађајима, јер су поједини факултети, као што је Машински факултет у Вогошћи, Музичка академија и Правни факултет који су се налазили на Илиџи, након Дејтонског споразума остали у Федерацији БиХ, што је Универзитет довело у изузетно сложену ситуацију на линији разграничења.

„То није био само егзодус у физичком смислу, већ и у културном и идентитетском. Велики број интелектуалаца, универзитетских професора, академика и радника у култури био је приморан да напусти Сарајево, што је оставило трајне посљедице“, рекао је Кулић новинарима прије почетка округлог стола о егзодусу.

Он је навео да су сарајевски Срби били међу најобразованијим дијеловима српског народа у БиХ, чему је значајно допринио Универзитет у Сарајеву, подсјетивши да је његов први ректор био Србин, доктор Васо Бутозан.

Кулић је истакао да је оснивање Универзитета у Источном Сарајеву одмах по настанку Републике Српске показало да је препознат значај високог образовања, нагласивши да је обавеза ове установе да допринесе развоју средине у којој живе и стварају високообразовани људи.

Он је истакао да континуирана улагања и оснивање културних институција показују бригу Владе Републике Српске за развој универзитета, те захвалио на подршци, нагласивши да без ње не би било ове високошколске установе.

Кулић је додао да Универзитет у Источном Сарајеву настоји да да допринос обиљежавању ове важне годишњице, те да ће округли сто „Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека“ омогућити да истакнути професори, историчари и учесници тих догађаја изнесу своја виђења и допринесу бољем разумијевању трагичних дешавања из 1996. године.

Округли сто одржава се у Ректорату Универзитета у Источном Сарајеву, у организацији Универзитета у Источном Сарајеву, Института историјских наука и Филозофског факултета.

(www.palelive.com / Срна)