Власи представљају једну од најсложенијих и најчешће погрешно тумачених друштвених група у средњовјековној историји Балкана. У простору Рашка и Босна, они се не могу посматрати као јединствен народ у етничком смислу, већ прије свега као социјално-економска и правна категорија, чији је идентитет током вијекова пролазио кроз снажну трансформацију.

Порекло и значење појма „Влах“

Термин Влах у средњем вијеку није означавао једну етничку заједницу у модерном смислу. У најранијем периоду, ријеч се односила на романизовано становништво Балкана, потомке старосједилачког или античког становништва које је говорило латинским или романским дијалектима. Међутим, већ од 12. и 13. вијека, назив „Влах“ све више означава начин живота, прије свега сточарски, полуномадски, без обзира на језик или поријекло.

У српским и босанским средњовјековним изворима, Власи се препознају као људи који живе од сточарства, сезонских сеоба и транспорта робе, што их издваја од стално насељеног земљорадничког становништва.

Власи у Рашкој

У средњовјековној Рашкој, Власи су били важан елемент друштва Немањићке државе. Помињу се у хрисовуљама, повељама и законским текстовима као посебна група са одређеним обавезама и повластицама.

Кључне карактеристике Влаха у Рашкој:

• бављење сточарством, нарочито узгојем оваца и коза

• сезонске миграције између планинских и нижих подручја

• обавезе према владару или манастирима у виду давања стоке, сира, вуне или превоза

• војна улога као курири, водичи и лака пратња

Важно је нагласити да су Власи у Рашкој брзо словенизовани, прихватили православље и српска лична имена. Већ у 13. и 14. вијеку, многе влашке породице постају дио српског етничког корпуса, задржавајући само назив статуса.

Власи у Босни

У средњовјековној Босни, Власи имају још израженију и видљивију улогу. Босански извори, као и дубровачка документа, често помињу Влахе као:

• сточаре и караванџије

• трговачке посреднике између приморја и унутрашњости

• војно организоване катуне

Влашке заједнице у Босни биле су организоване у катуне, на чијем челу су стајали кнезови, војводе или старјешине. Они су имали значајну аутономију и били важан ослонац босанским владарима и властели.

Посебно је значајно да су многи каснији племенски и братственички родови у источној Босни, Херцеговини и на Романији управо влашког поријекла по социјалном статусу, али су временом постали српски по језику, вјери и идентитету.

Власи и стећци

Једна од најчешћих заблуда јесте директно повезивање стећака искључиво са Власима. Иако су неке влашке заједнице подизале стећке, они су надгробни споменици ширег друштвеног слоја, укључујући властелу, земљораднике и сточаре различитог поријекла. Власи су били дио тог културног круга, али не и његови једини носиоци.

Промјене у османском периоду

Доласком Османског царства, назив Влах добија ново, превасходно фискално и правно значење. У османским дефтерима, Власи су често означени као становништво са посебним пореским статусом, војним обавезама и дужностима у саобраћају и логистици. У том периоду, појам губи сваку етничку прецизност.

Закључак

Власи у Рашкој и Босни нису били јединствен народ, већ динамична друштвена категорија која је одиграла кључну улогу у економији, војној организацији и насељавању планинских простора. Током вијекова, већина Влаха је асимилована у српски и шири словенски корпус, остављајући траг у топонимији, презименима, племенским предањима и историјским изворима.

Романија – језгро влашко-српских родова

Романијски плато, са својим пашњацима, шумама и природним комуникацијама према Дрини, Босни и Неретви, био је идеалан за влашки начин живота. Управо овдје се формира више родова који се у изворима и предањима везују за влашки статус.

1. Родови везани за катунску организацију

На Романији и њеној периферији (Пале, Соколац, Хан Пијесак, Рогатица) бројни родови имају предање о поријеклу „од катуна“ или „од сточара“, што је класичан одраз влашког слоја:

• родови са презименима насталим од личних имена катунских старјешина

• родови који у предању памте сезонске сеобе према Херцеговини или долини Дрине

• родови чије се старе некрополе са стећцима налазе уз планинске путеве и пашњаке

Ови родови су, већ у касном средњем вијеку, православни и српски по идентитету, али носе влашко социјално насљеђе.

Источна Босна – Дрина као влашка комуникација

Подручје од Вишеграда и Рогатицае до Сребреницае представљало је важан простор за:

• сточарство

• караванску трговину

• војну логистику

Ту се јављају родови који:

• имају предања о „служби властели“

• памте пресељења из планине у долину

• задржавају јак родовски континуитет и крсну славу као централни идентитетски елемент

Крсна слава код ових родова представља кључни доказ асимилације и континуитета, јер се преноси унутар породице без прекида, што је типично за српски православни корпус.

Конкретни примјери родовских типова (типолошки)

Иако без уласка у појединачна презимена (која захтијевају засебну анализу по селима), у источнобосанском простору јасно се уочавају:

1. Родови сточарског поријекла
   – предање о чобанима, катунима, великим стадима
   – насељавање планинских висова прије долина

2. Родови војничке службе
   – приче о војводама, харамбашама, чуварима пролаза
   – често касније у служби Османског царства као мартолоси

3. Родови караванске привреде
   – везани за путеве Дубровник–Дрина–Угарска
   – касније трговци и кириџије

Сви ови типови воде поријекло из истог влашког социјалног слоја, али су се развијали у различитим правцима.

Романија као „расадник“ братстава

Романија није била само простор становања, већ расадник братстава која су се:

• селила према Подрињу

• ширила ка Херцеговини

• насељавала у Шумадији и Старој Србији у каснијим сеобама

Због тога велики број српских родова у ширем простору западног Балкана има коријен управо у романијском влашком слоју.

Закључак

Власи у источној Босни и на Романији представљају основу настанка бројних српских родова, не као посебан народ, већ као историјски друштвени слој. Катуни су били прелазна форма између покретног сточарства и сталних насеља, а њихов распад је створио родове који су:

• православни

• српски по идентитету

• дубоко укоријењени у локални простор

Ако желиш, у сљедећем кораку могу:

• обрадити конкретна презимена по селима Пала, Романије и Рогатице

• повезати родове са османским дефтерима

• или направити анализу крсних слава као маркера влашког поријекла