Недавни проналазак комада олова у Горњим Палама, који је у првом тренутку погрешно идентификован као дубровачка трговачка пломба, отворио је низ важних питања о најранијој историји овог простора. Детаљнијом анализом показало се да је ријеч о византијском оловном печату, највјероватније из периода између VI и VIII вијека, што овај налаз чини изузетно значајним за разумевање континуитета власти и живота на извору Миљацке.

На сачуваном дијелу печата јасно је уочљиво грчко слово Ρ (rho), уклопљено у крст или монограм заједно са словом Χ (chi). Ова комбинација чини Chi–Rho (☧) – најстарији хришћански симбол Христа, изведен из грчке ријечи ΧΡΙΣΤΟΣ (Христос). Тај симбол није декоративан нити трговачки, већ има јасно идеолошко и административно значење у оквиру Источног ромејског, односно Византијског царства.

Овакви оловни печати, познати као буле, коришћени су за овјеру докумената, наредби и преписке. Њима су се служили државни и војни функционери – стратеги, комити, логотети, али и црквени великодостојници – епископи, архиепископи и игумани. За разлику од трговачких пломби, византијске буле су по правилу двостране, правилног облика, са јасном симетријом и израженим сакралним мотивима: крстом, Христом или кристограмом, те словима која чине молитвене формуле или монограме, а не ознаке робе.

Паралеле са другим византијским печатима Источног ромејског царства показују упадљиву сличност. У бројним налазима широм Балкана, Мале Азије и источног Средоземља, Chi–Rho се јавља као централни симбол, често окружен словима која чине скраћеницу молитве „Господе, помози“. Управо та формула одражава византијско схватање власти – административни акт није био само правни документ, већ и чин под Божјим покровитељством.

Проналазак оваквог печата у Горњим Палама снажно упућује на присуство или утицај византијске управе у овом крају током раног средњег вијека. Он се логично надовезује на раније археолошке и нумизматичке налазе који указују на старије слојеве живота: праисторијску, односно илирску градину, римску војну контролу у I вијеку нове ере, те касније средњовјековно утврђење у земљи властелинске породице Павловић.

У том ширем контексту, Романија – сама по себи име које асоцира на земљу Ромеја – представља простор дугог трајања и мијешања култура. Прије досељавања Словена, несумњиво је да су овим крајевима пролазили и боравили Власи – сточарско становништво романизованог поријекла, које је често функционисало у оквиру византијског административног система, обезбјеђујући комуникације, транспорт и економску повезаност планинских подручја са нижим зонама царства.

Важно је нагласити да један налаз, ма колико значајан био, не може сам по себи дати коначне одговоре. Међутим, византијски печат из Горњих Пала представља снажан индикатор континуитета власти и значаја овог мјеста у периоду који је до сада био слабо документован. Он отвара простор за нова археолошка истраживања и поставља Пале на мапу потенцијално важних тачака раносредњовјековне Романије.

Док наука не да званичну потврду кроз систематска ископавања, овај налаз остаје драгоцјен траг – мали комад олова који свједочи о великој историји и дубокој временској слојевитости простора на коме живимо.

(www.palelive.com / Пише: Станишић Владимир)