У оквиру манифестације „Дани Жарка Видовића“ данас је декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула одржао предавање под насловом „80 година од рођења Рајка Петрова Нога“.

Ријеч је о једном од најзначајнијих српских пјесника друге половине двадесетог вијека. Рајко Петров Ного рођен је 13. маја 1945. године, у самом завршетку Другог свјетског рата. Током свог живота, до смрти 28. новембра 2022. године, оставио је изузетно значајно пјесничко и културолошко дјело.

„Поставља се питање зашто је Рајко Петров Ного у оквиру манифестације Дани Жарка Видовића. Одговор лежи у бројним биографским и духовним паралелама између ова два велика интелектуалца. Обојица су били дубоко везани за Сарајево као културни простор, али су због историјских и политичких околности морали да га напусте и наставе живот и рад у Београду. И један и други били су снажно посвећени књижевности, култури, издаваштву и православној духовности, оставивши дубок траг у српском културном насљеђу“, истакао је Бартула.

Према Бартулиним ријечима идеја манифестације „Дани Жарка Видовића“ јесте да покаже колико су сарајевски Срби у прошлости били значајан културни фактор и какву су снажну основу оставили за савремену српску културну причу на овим просторима.

„Животни пут Рајка Петрова Нога био је изузетно тежак и истовремено поетски снажан. Рођен је у селу Борије код Калиновика. Веома рано остао је без оба родитеља и одрастао у сиротиштима у Требињу и Невесињу, гдје је завршио средњу школу. Потом долази у Сарајево, гдје на Филозофском факултету студира југословенске књижевности и српскохрватски језик. Магистрирао је у Београду, а затим се вратио у Сарајево, гдје је радио у издавачкој кући „Веселин Маслеша“ и био генерални секретар Удружења књижевника Босне и Херцеговине“, рекао је Бартула у свом излагању.

Говорећи о Ноговом дјелу, Бартула је истакао да је његово књижевно стваралаштво обиљежено снажним осјећајем припадности српској култури, православној духовности и дубоким поетским промишљањем историјског и културног насљеђа.

„Посебно мјесто у његовој поезији заузима интертекстуалност и дијалог са средњовјековним насљеђем. Збирка Не тикај у ме настала је на основу натписа са стећака, које је Ного поетски преобразио у снажне и савремене сонете. Његова поезија нашла је одјек и у музици – композитор Светислав Божић компоновао је више дјела на основу Ногових стихова, међу којима се посебно издваја лирска балада Нек пада снијег, Господе„, рекао је Бартула.

Према Бартулиним ријечима мотиви мајке, оца, дома и изгубљеног огњишта стални су мотиви Ногових стихова. Прва збирка „Зимомора“ већ наговјештава ту егзистенцијалну и духовну хладноћу која ће пратити Ногово стваралаштво до краја.

„Раjко Петров Ного остао је један од најважнијих пјесничких гласова српске књижевности – пјесник памћења, насљеђа и духовне одговорности. Његово дјело представља трајни позив да се не одрекнемо сопствене културе, већ да је чувамо, разумјевамо и преносимо као највишу вриједност“, истакао је Бартула.

(www.palelive.com / К.Д.)