Благојевић: САО Романија била мини-српска држава и нуклеус Српске

0

„Српске Аутономне Области биле су нуклеус стварања Републике Српске као неприкосновене српске државе која се темељи на слободи, самосталности и равноправности српског народа са друга два народа у БиХ“, каже Благојевић.

Разговарао: Огњен БЕГОВИЋ

Предсједник Владе некадашње Српске Аутономне Области /САО/ Романија Драго Благојевић изјавио је Срни да је САО Романија формирана прије 34 године функционисала као мини-држава и истакао да је кључ њеног ефикасног рада била безрезервна подршка локалних заједница, прије свега Пала, за које сматра да су и ратна и стварна пријестоница Републике Српске.

„Ако слушате и слиједите вољу народа никада нећете погријешити. Стварање САО Романија био је чисти интерес српског народа овог краја. Тај интерес подразумијева врло снажан рефлекс на 1941. годину, када је над Србима извршен невиђени покољ који су починиле усташе“, навео је Благојевић.

Напоменуо је да су само у Старом Броду на Дрини у прољеће 1942. године усташе убиле више од 6.000 Срба.

Он је подсјетио да је САО Романију формирала група млађих људи, мање-више факултетски образованих, која се организовала с циљем да се не дозволи страдање Срба као у Другом свјетском рату и геноцид над српским народом.

„САО Романија била је потпуно правно утемељена на бази међународних прописа и домаћег законодавства. Процедура формирања била је потпуно легална и легитимна на начин да је Скупштина САО Романије изабрала Владу, а мени је повјерена улога мандатара, након чега сам предложио кабинет и програм рада, што је и прихваћено“, рекао је Благојевић.

Он је додао да је САО Романија почела да функционише на темељу мини-државе, са потпуном владавином права, контролисањем и чувањем територије, привреде, без иједног инцидента било на националној било на социјалној основи.

У ВЛАДИ САО РОМАНИЈА ВЛАДАЛЕ СУ ИДЕЈЕ ПАТРИОТИЗМА И СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА

„Очигледно је било да иде рат. Имао сам тада интуицију шта ће се дешавати и нисам никада посумњао у српски патриотизам, при чему је наш морал био на веома високом нивоу. Сви тадашњи министри радили су веома предано, уз редовне консултације са тада најеминентнијим српским стручњацима из области друштвених наука“, каже Благојевић.

Он је нагласио да је у Влади САО Романија постојало потпуно јединство, а за све што је радила уживала је потпуну подршку српског народа овог краја.

„Наша територија била је тада безбједна и цјеловита. Нажалост, неки од тадашњих министара изгубили су у наредном периоду живот попут министра МУП-а Зорана Цвијетића, министра саобраћаја и веза Ненада Веселиновића, потпредсједника Владе Милана Тупајића, министра образовања и културе Рада Биљића, а сви они који су остали живи часно данас живе и ни на који начин нису компромитовани“, навео је Благојевић.

Не кријући понос, Благојевић је истакао да су и њега и његове саборце и колеге све вријеме носиле идеје патриотизма и ентузијазма, слободе и равноправности српског народа са друга два народа у тадашњој СР БиХ.

„НEКА ВАМ ПАМЕТ БРОЈИ КОРАКЕ…“

Он је посебно издвојио подршку бившег предсједника тадашњег Извршног вијећа БиХ Миланка Реновицу, који је својим огромним искуством и несумњивим ауторитетом дао немјерљив допринос концепту оснивања и рада САО Романије, иако није желио да буде дио руководећих структура у ондаšnјој власти.

„Реновица нам је тада рекао: Ако вас буде пратила памет, колико вам је корак дуг, далеко ћете добацити“, подсјетио је Благојевић.

Он је рекао да су у то вријеме многи српски интелектуалци дали значајан допринос развоју мисли о неопходности и заштити интереса и статуса српског народа у БиХ.

Нагласио је и интензивну сарадњу са САО Херцеговина, гдје је предсједник Владе био Милорад Бојовић, а предсједник Скупштине Божидар Вучуревић, као и контакте са Семберијом, Бирчом и САО Бањалука.

„Очекивали смо тада да ће нам се јавити домицилни муслимани и понудити сарадњу с циљем очувања мира, али се они никада званично нису јавили. Једино је неки официр бивше ЈНА из Београда безуспјешно сугерисао својим сународницима да направе неки договор са комшијама Србима, да се дистанцирају од СДА и да покушају сви заједно да избјегну рат који су муслимански лидери тада и те како заговарали“, категоричан је Благојевић.

СВЕ САО У СРПСКОЈ СУ НУКЛЕУСИ ЊЕНОГ СТВАРАЊА И ОПСТАНКА

Он каже да су српске аутономне области представљале стубове на којима ће касније бити формирана Република Српска.

„Српске аутономне области биле су нуклеус стварања Републике Српске као неприкосновене српске државе која се темељи на слободи, самосталности и равноправности српског народа са друга два народа у БиХ“, каже Благојевић.

Према његовим ријечима, рушењем бивше СФРЈ срушено је међународно јавно право, а Србима је ускраћено право на самоопредјељење, али о томе ће посљедњу ријеч рећи историја.

Благојевић је нагласио да је кључ формирања и ефикасног рада САО Романије свакако безрезервна подршка локалних заједница, прије свега Пала, за које сматра да су и ратна и стварна пријестоница Републике Српске, док Бањалука треба да буде главни град Републике Српске.

„Пале као пријестоница Републике Српске је историјски код и треба га само нормативно регулисати, јер је народ овог краја све вријеме био на бранику отаџбине“, истакао је он.

Благојевић је додао да није заборавио ни братску помоћ Србије и Црне Горе, и још једном је захвалио свим министрима у Влади САО Романије на храбрости и патриотизму према Републици Српској и судбини српског народа.

САО Романија, формирана 9. новембра 1991. године, била је једна од српских области које су постојале у првој фази оснивања Републике Српске.

САО Романија је реорганизацијом српских аутономних области 21. новембра 1991. године спојена са САО Бирач и тада је настала САО Романија–Бирач која је 9. јануара 1992. године ушла у састав Српске Републике БиХ.

САО Романија–Бирач обухватала је планине Романију, Јахорину, Требевић и Сјемећ, те Гласиначко и Сарајевско поље, као и Бирач.

У саставу те области биле су општине Пале, Соколац, Шековићи, Власеница, Милићи, Олово, Хан Пијесак, Рогатица, Зворник, Братунац, Сребреница и дијелови сарајевских општина које су након Дејтонског мировног споразума припале Федерацији БиХ.

(www.palelive.com / Срна)

Оглас
Претплати се
Обавести о
0 Коментара
Уграђене повратне информације
Погледај све коментаре