Два скупа о здрављу младих излијечених од онколошких болести

Квалитет живота д‌јеце и младих излијечених од малигних болести у фокусу је два скупа на Јахорини, од којих је један европског карактера, на којима је одржан низ предавања о касним посљедицама лијечења од онколошких болести.

Предсједник Удружења педијатара и педијатар-онколог у Универзитетском клиничком центру у Бањалуци Јелица Предојевић изјавила је Срни да се данас на Јахорини одржава годишњи састанак „Пан кер“, који је окупио 170 учесника из 17 земаља ЕУ и свих земаља Балкана.

Она је рекла да је скуп окупио љекаре – педијатријске онкологе, али и психологе, медицинске сестре и излијечене пацијенте из цијеле Европе, као и представнике родитељских удружења, гд‌је се могло чути више од 60 предавања о касним посљедицама лијечења младих од онколошких болести.

Према њеним ријечима, на скупу су се чула најновија сазнања о наведеној теми, а одржане су и интерактивне радионице на којима су стручњаци из ЕУ домаћим пацијентима, родитељима и здравственим професионалцима дали упутства како се бавити са касним посљедицама лијечења младих од онколошких болести.

„Овај састанак одржава се сваке године, а ово је први пут да је одржан ван ЕУ. Република Српска је добила част у великој конкуренцији да организује скуп, што је велико признање за наш рад“, истакла је Предојевићева.

Она је посебно нагласила да Република Српска када је у питању лијечење младих од малигних болести остварила значајан успјех и да је то препознала научна заједница Европе.

„По резултатима лијечења лимфобластне леукемије раме уз раме смо са развијеним земљама“, навела је Предојевићева.

Она је навела да је у уторак, 16. септембра, на Јахорини одржана и радионица „Здравље за младице“, која је окупила више од 40 родитеља д‌јеце излијечених од малигних болести и младих старијих од 18 година који су у д‌јетинству излијечени од малигних болести.

„На том скупу учествовала су и четири љекара, од којих Јелена Рогановић из ЕУ, која је експерт за касне посљедице лијечења од малигних болести“, рекла је Предојевићева.

Она је објаснила да се фокус са лијечења малигних болести полако помјера на смањивање токсичних посљедица терапије које се јављају и неколико година након што оздраве.

„Посљедице знају бити јако тешке и трајати некада цио живот. Родитеље и пацијенте на радионици едуковали смо како да препознају те касне ефекте, како да д‌јелују, како да нам се јаве“, рекла је Предојевићева.

Она је додала да је на Клиници за д‌јечије болести УКЦ Републике Српске отворена посебна амбуланта гд‌је ће д‌јеца која су излијечена од онколошких болести бити праћена до 25 година како би се открило да ли развијају неку од касних посљедица и како би се у том случају на вријеме д‌јеловало.

На састанку „Пан кер“ учествовала је и професор педијатрије из Београда Нада Крстовски која је истакла да се деценијама уназад постижу одлични резултати лијечења д‌јеце од рака, али да се лијечење не завршава изљечењем.

„Наша је мисија да те пацијенте збрињавамо практично цјеложивотно јер се показало да ови пацијенти када се излијече од рака трпе одређене посљедице“, додала је Крстевска и прецизирала да су посљедице соматске и психолошке, али и социјалне с обзиром да често млади пацијенти губе редовно школовање.

Јелена Продан из Удружења родитеља „Искра“ изразила је захвалност што су родитељи д‌јеце излијечене од малигних болести могли да присуствују радионици на којој су научили више о здрављу своје д‌јеце након њиховог изљечења.

„Родитељи д‌јеце излијечених од малигних болести прошли су јако тежак период и све што научимо о њиховом здрављу, о томе шта може да утиче на њихов даљи живот јако је битно за нас. Пуно је посљедица које ми не очекујемо и радионица је прилика да научимо то да препознамо као бисмо на вријеме реаговали“, закључила је Проданова.

Одржавање европског састанка „Пан кер“, чији је генерални спонзор била компанија „М:тел“, подржали су предсједник, Влада и Народна скупштина Републике Српске, док је радионица „Здравље за младице“ одржано уз помоћ Министарства цивилних послова у Савјету министара путем приступног пројекта с обзиром да је Универзитетки клинички центар Српске први и једини у БиХ који је добио европски пројекат.

(www.palelive.com / Срна)