Огласи
Крајем XIX вијека породица Хаџишабановић уписала је своје име у историју индустрије. Потомци старе трговачке и занатлијске куће, чији су преци били познати казанџије и добротвори, окренули су се дрвној индустрији у времену када је потреба за грађом нагло расла. Отварањем пилана у Сарајеву, Фојници и на Палама, постали су једни од ријетких домаћих индустријалаца који су могли парирати великим аустроугарским и страним компанијама.
Посебно мјесто у њиховом насљеђу заузима пилана на Горњим Палама, подигнута 1898. године. Убрзо након пуштања у рад ускотрачне пруге Сарајево–Вишеград 1906, овај погон се развио у снажан индустријски центар. Међутим, најсмјелији подухват Хаџишабановића није била сама пилана, већ – гондола.
Схватајући да је допремање дрвета са планина на традиционалан начин споро и скупо, Хаџишабановићи су одлучили да уведу новину која је за то доба представљала технолошки скок – жичару за превоз дрвне грађе.
Да би гондола имала смисла, било је неопходно организовати и снабдијевање обловином. На Равној планини Хаџишабановићи су развили разгранату мрежу помоћних шумских пруга, којима су се трупци допремали од сјечина до централне станице код Бијеле стијене. Ту је било главно сабирно мјесто, одакле је гондола преузимала терет.
На одредишту их је чекала пилана гдје је резано у даске, греде и осталу грађу. Ова жичара представља једну од првих таквих конструкција у читавој Босни. За становнике тог краја била је прави чудесни призор – огромни дрвени трупци који се, умјесто колима или запрегом, крећу жичаром.
Тако су шуме Равне планине, пуне јеле и смрче, постале прави индустријски погон на отвореном. Радници су цијели дан обарали стабла, воловска кола и уски колосјеци довозили су их до сабирних мјеста пруге, а гондола је обезбјеђивала да се сав тај материјал брзо и ефикасно спусти до пилане.
Иако гондола већ деценијама не ради, њени остаци и даље свједоче о том времену. Темељне стопе носача, заробљене у шуми и обрасле маховином, видљиве су и данас на падинама изнад Пала. Ови камени блокови и рђави остаци челика представљају тихо подсјећање на један од најамбициознијих индустријских пројеката у Босни прије више од једног вијека.
Хаџишабановићи нису стајали само на томе. Постојао је и пројекат да се гондолом директно повеже Равна планина са жељезничком станицом на Палама, што би омогућило још бржи транспорт и лак извоз дрвне грађе према Сарајеву и даље пругом до Европе. Такав систем био би јединствен у региону и претворио би Пале у прави индустријски чвор.
Ипак, овај пројекат никада није реализован. Разлози нису потпуно познати – могуће је да су утицали високи трошкови, отпор конкуренције, или политичке и економске промјене које су долазиле с крајем Првог свјетског рата и распадом Аустроугарске. Историја је заувијек оставила то питање без одговора.
На Палама је остала упамћена као прва таква жичара и једна од првих у Босни. Захваљујући визији и предузимљивости Хаџишабановића, још прије више од сто година Пале су имале технолошка достигнућа која су изазивала дивљење.
(www.palelive.com / Пише: Станишић Владимир)
