Огласи
Пећина Орловача, дужине два и по километра са уникатним накитом који се налази у Сумбуловцу код Пала, ускоро ће бити доступна за посјетиоце, изјавио је Срни водич у овом споменику природе Небојша Џакић.
Пећина Орловача налази се у западном дијелу романијског свода у сливу Мокрањске Миљацке, односно њене десне притоке Сињеве.
Улаз у пећину налази се на брду, односно њеном подножју, дуга је два и по километра, с тим што дужина туристичке стазе износи око 565 метара.
Џакић објашњава да се пећина налази на путу Пале-Соколац у мјесту Сумбуловац. Асфалтираним путем долази се до кућице у којој се налазе сувенирница и Музеј „Орловача“, а изнад ње до пећине.
Према његовим ријечима, пећина Орловача проглашена је спомеником природе 2011. године и у трећој је категорији према међународној категоризацији са другим режимом заштите.
Пећина представља један од најзначајнијих туристичко-спелеолошких објеката.
Џакић наводи да су чаролије пећине Орловаче нестварне и да људе инспиришу и надахњују.
„То је јединствени драгуљ који је створила божанска рука, а накит пећине је уникатан“, додаје Џакић.
Он појашњава да се унутар ње налазе прелијепи сталагмити, сталактити који се везују са фрагментима коралног арогитног накита, као и пећински стубови који личе на ренесансне дворце и споменике различитих форми и боја.
ЖИВОТИЊСКИ СВИЈЕТ У ПЕЋИНИ
У пећини се налази више врста слијепих мишева – мали и велики потковичар и мали миш вечерњак.
Џакић каже да је у току рад мониторинга слијепих мишева, па је само у туристичком дијелу пронађено више од 50 јединки малих потковичара, који су изумрли у већем дијелу Европе.
„Наше колоније се повећавају, а слијепи мишеви су изузетно корисни за људе јер током једног храњења слијепи мишеви поједу неколико стотина комараца, инсеката који су штетни за људе, тако да их треба чувати“, објашњава Џакић.
Он истиче да се слијепи мишеви налазе на црвеној листи угрожености и изузетно су заштићена врста.
УКЛАЊАЊЕ КАМЕНИХ БЛОКОВА КОЈИ СУ УГРОЖАВАЛИ БЕЗБЈЕДНОСТ
Џакић наглашава да је пећина Орловача двије године била затворена за посјетиоце због безбједности.
Током двије године, управа Културно-спортског центра Пале дала је све од себе да буду отклоњени проблеми попут камених блокова који су висили на стијенској маси.
Управа Центра користила је смјернице из прелиминарног извјештаја Александра Голијанина и почела отклањати један по један блок, те су близу да их све отклоне.
„Ово је природни објекат који је под заштитом. У вези са свим што радимо морамо контактирати Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Они морају да одобре сваки пројекат, свако мијењање или било шта да се ради око пећине“, наводи Џакић.
У пећини се тренутно ради нова расвјета која неће мијењати микроклиму и сметати слијепим мишевима. Паник-расвјета је уграђена у случају нестанка струје да се може безбједно изаћи.
„Најбитнији аспект сваког природног објекта јесте ући и изаћи безбједно“, истиче Џакић, те додаје да су за улазак у пећину припремили шљемове и папир за потписивање сагласности да посјетилац улази на властиту одговорност.
МУЗЕЈ СА КОСТИМА МЕДВЈЕДА И СУВЕНИРНИЦОМ
Испод пећине Орловача у уређеној кућици сваки посјетилац који дође може да види уздужни пресјек сталагмита, палеонтолошке остатке пећинског медвједа, врсте која је изумрла прије 10.000 до 12.000 година.
Процијењено је да су пронађене кости у пећини старе више од 16.000 година.
Процјену старости својевремено је извршио палеонтолог Мирко Малез из Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, тако да се дијелови костура налазе и у главном граду Хрватске, а понешто и у Земаљском музеју.
Џакић додаје да, осим костију пећинског медвједа, имају и илустрације колики је медвјед био у односу на човјека, а ријеч је о јединкама које су могле да иду и до 1.500 килограма.
„Све вријеме су боравили у пећини, излазили да се хране напоље и враћали. Све кости су пронађене у пећини, дуж читаве туристичке стазе. Највеће габаритне кости су пронађене у задњој туристичкој дворани Романија у стијеновитим блоковима гдје их је вода доносила када су биле поплаве“, прича Џакић.
Он наводи да је вода некада текла кроз пећину.
Џакић прича да се у Музеју налази и илустрација ендемске врсте слијепих мишева, илустрација цијеле пећине од улазне дворане до дворане Романија, тако да се туристички дио пећине састоји од 14 цјелина с тим што је доступно њих девет.
Орловача, са ријетким украсима обликованим хемијским и механичким дјеловањем воде, једна је од најљепших пећина у Републици Српској и БиХ.
(www.palelive.com / Срна)
