ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Реуматоидни артритис је упална болест везивног ткива непознатог узрока, захвата више органа, а од ње чешће оболијевају жене, рекла је специјалиста интерне медицине Биљана Тушевљак поводом Свјетског дана борбе против артритиса.
Тушевљакова је појаснила да реуматоидни артритис карактерише упала, најчешће, симетричних периферних зглобова, која доводи до деструкције хрскавице и коштаних ерозија, а често се јавља код жена након првог порођаја, саопштено је из Болнице „Србија“.
„Болест је прогресивна и посљедично настају тешка оштећења зглобова, што умањује радну способност и може довести до тешког инвалидитета“, нагласила је Тушевљакова.
Нагласила је да узрок болести није познат, због чега је рано откривање реуматоидног артритиса проблематично јер су симптоми у раној фази неспецифични, али је додала да се у посљедње вријеме много пажње посвећује повезаности пушења са повећаним ризиком од оболијевања.
„Обично почиње постепено, уз опште симптоме – малаксалост, брзо замарање, појачано знојење, губитак апетита, болове у зглобовима и повишену тјелесну температуру. Нешто одређенији симптом је јутарња укоченост, јачи бол не само при покрету него и у мировању, те оток зглобова“, навела је Тушевљакова.
Тушевљакова је навела да су обично симетрично отечени шаке и ручни зглобови, стопала и скочни зглобови, као и кољена, мада могу бити захваћени и други зглобови.
„Болест може почети и отоком само једног зглоба“, истакла је Тушевљакова и напоменула да болест може захватити и кожу, у виду реуматоидних чворова, као и срце, плућа, очи и периферне нерве.
Дијагноза се поставља на основу детаљне анамнезе, лабораторијских анализа, рендгенске и ултразвучне дијагностике, те магнетне резонанце, док су од лабораторијских анализа значајне седментација еритроцита, ЦРП, РФ, анти-ЦЦП тест.
„Циљ лијечења је контрола бола и сузбијање упале, одржавање функционалног статуса и квалитета живота, те спречавање настанка деформитета и инвалидности. Све ово постиже се раним постављањем дијагнозе, процјеном прогнозе болести и раном примјеном лијекова који модификују болест“, рекла је Тушевљакова.
Према њеним ријечима, терапија обухвата нестероидне антиинфламаторне лијекове /НСАИЛ/, лијекове који модификују болест, биолошке лијекове, медицинску рехабилитацију и едукацију болесника и породице.
Свјетски дан борбе против артритиса обиљежава се сваке године 12. октобра, с циљем подизања свијести о више од 200 реуматских и мишићно-коштаних болести и њиховом утицају на квалитет живота обољелих.
(www.palelive.com / Срна)