„Свако од нас је прошао кроз олује властитог живота и то све се може превладати и све ће проћи“ – порука је коју су посјетиоци понијели из ханпијесачког Центра за омладину и спорт „Поглед“, са промоције књига проф. др Санде Рашковић Ивић „Живот иде даље“ и „И то ће проћи“.
О љубави која нас обликује, губицима који нас мијењају, успоменама које остају и снази да се, упркос свему, настави даље, говорила је ауторка чије књиге повезује дубоко увјерење да живот, чак и када нас стави пред најтежа искушења, заслужује да му се изнова окренемо.
Двије књиге, „Живот иде даље“ и „И то ће проћи“, како је истакла Рашковић Ивић, чине цјелину. Једна је аутобиографског карактера, друга доноси приче из њене психијатријске ординације. Иако говоре о различитим искуствима, повезује их настојање да се допре до човјека, без обзира на његово образовање, животно искуство или познавање психологије и психијатрије. Јер бол, губитак, љубав и потреба за блискошћу не траже стручно предзнање да би били препознати.
„Моје две књиге чине целину иако је прва аутобиографског карактера, а друга су приче из моје психијатријске ординације. Док сам их писала гледала сам да их могу читати и људи који немају никакво претходно психијатријско, нити психолошко предзнање. Оне нису ламент, нити вапај за очајем. Писане су у славу љубави коју смо добијали од својих ближњих и дужни смо да је предајемо даље, унуцима, деци, пријатељима. Писане су у славу живота. Иако говоре о тешким губицима или тешким темама у смислу психолошке проблематике, оне имају дозу оптимизма и показују да треба бити храбар, сагледати властиту ситуацију и јавити се неком ко ће нам пружити руку и помоћи“, поручила је ауторка.
У тим ријечима сабрана је суштина обје књиге, али и порука која надилази књижевност. Не треба затварати очи пред болом, нити се правити да губици не остављају траг. Потребно је, међутим, пронаћи снагу да се са њима суочимо и признамо себи када нам је потребна помоћ. Понекад је управо пружена рука оно што човјеку недостаје да направи први корак ка опоравку.
„Душа када је болесна вапи за лијеком“, истакла је Рашковић Ивић, подсјећајући на то да су и душевне ране стварне и да заслужују разумијевање, пажњу и лијечење.
Књижевно вече добило је и посебно личну димензију када је ауторка са публиком подијелила неколико емотивних прича о свом оцу, др Јовану Рашковићу, чији је утицај обиљежио њен живот.
„Отац је одредио мој живот. Он је био мој емотивни, професионални и политички узор. У својој првој књизи објавила сам и његов последњи текст, написан када је сазнао да га је Војни суд у Сплиту осудио на 15 година затвора због рушења уставног поретка Републике Хрватске, предат у штампу на дан његове смрти“, истиче Рашковић Ивић.
Сјећање на оца тако је постало и прича о насљеђу које не чине само успомене него и ријечи, увјерења и вриједности које настављамо да носимо кроз живот. У књигама се, на различите начине, сусрећу лично и професионално искуство, породична блискост и вријеме које је оставило дубоке трагове на људима и њиховим судбинама.
За Санду Рашковић Ивић Хан Пијесак није само мјесто промоције књига. Прије више од три деценије, боравила је у ратној болници у овом граду, пружајући подршку жртвама о којима свијет није говорио – силованим Српкињама. Повратак у овај крај зато носи и тежину сјећања на ратне године, на људе којима је била потребна помоћ и на судбине које се не могу заборавити.
„Верујем да су вечерас са мном овде и мој отац и мој син и да, заједно са мном, уживају у лепоти ових крајева и горе Романије о којој ми је причао у детињству и њеним јунацима“, рекла је Рашковић Ивић.
У тој реченици сусрели су се прошлост и садашњост, породична сјећања и љепота краја за који је вежу посебне успомене. И управо такви тренуци дају смисао сусретима који превазилазе уобичајени оквир књижевне промоције.
Рашковић Ивић је одговарала на бројна питања посјетилаца, не само о књигама и породици, већ и из своје струке. Разговор се тако проширио на теме које се тичу свакодневног живота, људске психе и начина на који се носимо са тешким искуствима. Публика је имала прилику да са ауторком разговара непосредно, без дистанце коју понекад стварају књиге и јавни наступи.
Промоцију је пратио и разговор о издаваштву и књигама које се баве овим просторима. Манојло Мањо Вукотић, власник издавачке куће „Вукотић медиа“, представио је и друга издања своје куће, посебно она која се тематски односе на Републику Српску. Ријеч је о више од 20 књига које се везују за ове просторе, међу којима су и дјела шест аутора из Сарајева.
Посебно је издвојио књигу „Командант“, посвећену генералу Ратку Младићу, објављену прије пет-шест година. Говорећи о људима са ових простора, Вукотић је изнио и своје мишљење да су Срби из Републике Српске најпоштенији дио српског народа на подручју бивше Југославије.
Сусрет у Хан Пијеску завршен је и гестом који ће остати као конкретан допринос културном животу ове средине. Вукотић је библиотеци поклонио стотину наслова, према њиховом избору, обогативши тако књижни фонд и остављајући будућим читаоцима прилику да упознају књиге и ауторе из његове издавачке куће.
Татјана Јањић, директор Центра за омладину и спорт „Поглед“, захвалила је гостима на емотивној вечери и љубави са којом су дошли у овај мали, али јуначки град.
Растали су се као стари знанци, уз обећање да ће се поново срести у Хан Пијеску. Јер живот јесте сила која нас носи даље. Понекад споро, понекад кроз олује, али увијек са могућношћу да поново пронађемо пут. И да, чак и послије најтежих губитака, повјерујемо да живот иде даље.
пише: Татјана Голијанин