Можда и ЕУ постаје као БиХ

ЗВОРНИК – ЕУ би данас требало да отвори преговоре са БиХ о уласку у ову заједницу – колико ће трајати преговори а кад ће ући не зна се, али се зна да, кад половина БиХ није за „Отворени Балкан“, како ће онда бити за ЕУ.

Да ли је све то „игра“ и са једне и са друге стране и то се не зна, или… неко зна правила игре.

Ових неколико редова текста отвара озбиљно питање за шта је способна и колико је БиХ спремна да прескочи „Отворени Балкан“ и са својим комшијама, односно сусједним земљама са којима неће у „Отворени Балкан“, ипак иде са њима у ЕУ.

Колико је способна БиХ за ЕУ, кад је један од граничних прелаза на уласку у БиХ затрпан смећем и обрстао шибљем?

Сваки граничи прелаз неке земље у коју се улази требало би на први поглед да буде њена улазна лична карта, да својим изгледом, функционалношћу, чистоћом, контролним задржавањем и особљем које га опслужује, одаје утисак о каквој се земљи заправо ради.

Ако је судити по граничном прелазу Каракај код Зворник преко кога се улази у БиХ, онда је он одраз стања земље којој у овом степену самосвијести одговара изјава предсједника Хрватске Зорана Милановића „прво сапун, онда парфем“.

Прелазећи преко тог прелаза прво што се види јесте прљавштина, разбацано смеће и испретуране канте за одлагање отпада, што путника подсјећа да пролази поред неког одлагалишта смећа, а не модерног граничног прелаза у који је уложено око 3,4 милиона евра.

Растиње око саобраћајница неконтролисано расте, нико га не уређује нити води рачуна о његовом изгледу па је жбуње испреплетено са биљкама пузавицама што подсјећа на дивље растиње у неком удаљеном мјесту поред кога нико не пролази.

Такав однос према граничном прелазу који се простире на 10 хектара показује очито небригу оних који би требало да одржавају и воде рачуна о његовом изгледу.

Возила, одузета из неких разлога од некога, налазе се паркирана тик уз саобраћајницу граничног прелаза на трави што, наравно, није у складу са еколошким стандардима за које се тако здушно „залажу“ еколошка удружења.

Гранични прелаз Каракај до моста према Србији има само двије саобраћајне траке за обострано одвијање саобраћаја, како је и пројектом превиђено.

Међутим, једну траку „заузму“ камиони и шлепери док у колони чекају „интершпед“, чиме остаје друга трака за путничка возила која не могу да се мимоиђу, што ствара проблеме возачима уз велики саобраћајни ризик због непрегледности кривине, па је често потребно враћање уназад уз повећану нервозу и упитну безбједност.

Камиони и шлепери блокирају ту саобраћајну траку не остављајући простра између да се аутомобил склони док други пролазе, па неријетко долази до закрчења саобраћаја.

Пројактанти, очито је, нису водили рачуна о капацитету овог граничног прелаза па су пројектовали само двије траке, што је, испоставило се, недовољно, за обим теретног и путничког саобрћаја на овом прелазу.

Када је 8. фебруара 2006. одине отворен нови гранични прелаз Каракај, шеф Делегације Европске комисије у БиХ Мајкл Хемфриз је тада рекао да ЕУ подржава изградњу граничних прелаза у БиХ како би се спријечили илегални преласци путника и робе преко границе.

Реченом се нама шта додати, а ни одузети, зато и служе гранични прелази, али није у реду да гранични прелаз Каракај на очиглед пролазника постаје мјесто за бацање смећа, док растиње и шипражје нико не уређује, што ствара утисак дивљине.

Контрола путника и на граничном прелазу у Каракају и пјешачком граничном прелазу преко моста „Краља Александра Првог Карађорђевића“ у Зворнику прилично је строга за возила, путнике, као и пјешаке, уз обавезно показивање личних и других докумената, што је помало досадно, нарочито за мјештане у пограничном појасу који имају потребе да прелазе границу по неколико пута.

Међутим, док се сваком путнику на граничном прелазу траже документи без којих нема даљег пролаза, илегални мигранти несметано пролазе тик уз ове граничне прелазе или „слободно“ прелазе Дрину између ова два гранична прелаза.

Не упирући прстом у орган или службу која је у БиХ задужена за овај гранични прелаз, не само за проток људи, возила и робе, него и за чистоћи и изглед, ипак треба указати на наведене пропусте како би овај гранични прелаз којим се прво улази у Републику Српску био заиста достојан намјени коју обавља.

Како ли мисли БиХ да иде према ЕУ, док се у БиХ ни о чему не могу договорити домаће власти на људски и комшијски начин, а да се у то не мијеша страни фактор који са бошњачким Сарајевом оптужује Републику Српску за све и свашта, иако се само придржава слова Дејтона са јасним надлежноситма.

Или, можда, и ЕУ постаје као и БиХ.