Неопходно је детаљно истражити геноцид над Словенима у 20. вијеку ради снажније осуде неонацизма, неофашизма и усташтва, који су све израженији у новим геополитичким односима, поручили су учесници Међународне научне конференције, која је почела данас на Палама.
Конференција „Геноцид над словенским народима у 20. вијеку“ одржава се на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву у организацији Института историјских наука.
Директор Института Мирјана Лукић рекла је новинарима уочи отварања конференције да је ова тема веома значајна и да представља трајно истраживачко опредјељење Института.
„О томе свједоче и наша едиција `Документи о геноциду`, зборник радова са прошлогодишње конференције, научна монографија и радови наших истраживача“, навела је Лукићева.
Према њеним ријечима, усљед идеолошких оквира и приче о братству и јединству, тема о геноциду над српским народом у Првом и Другом свјетском рату, као и о геноциду над Словенима уопште, до сада се налазила на маргинама свјетске историографије.
Она је захвалила свим партнерима и учесницима у овом пројекту.
Декан Филозофског факултета Владан Бартула рекао је да је 20. вијек – вијек великих научних достигнућа, али и великих страдања и геноцида над словенским народима.
„Циљ ове конференције је да се позабави тим несагледивим страдањима, патњама и мукама Словена“, рекао је Бартула и поручио да Филозофски факултет безрезервно подржава овај историјски пројекат.
Поздравне ријечи на отварању овог скупа упутили су и министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић, амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов, руководилац Центра за друштвену и информациону сарадњу Едуард Попов и ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић.
Учесници конференције су замјеник главног уредника часописа Министарства спољних послова Руске Федерације „Међународни живот“ Евгенија Пјадишева, професор минског одјељења Руског државног социјалног универзитета Кирил Шевченко, начелник Одјељења за Украјину Другог департмана за земље Заједнице независних држава Министарства спољних послова Русије Михаил Аверјанов, те доцент Московског државног института за међународне односе Андреј Сидоров.
На сесијама ће учествовати портпарол Пјатигорске и Черкеске епархије Руске православне цркве отац Михаил Самохин, професор Ростовског института Сверуског државног универзитета правде Јевгениј Паламарчук, те студенти Ростовског државног медицинског универзитета Диана Рајевска и Данил Марару.
Учесници конференције из Републике Српске су, осим Мастиловића, Лукићеве и Бартуле и доктор књижевноисторијских наука, продекан и доцент Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Огњен Куртеш, продекан на том факултету Вук Вучетић, доктор историјских наука Драженко Ђуровић, виши сарадници Института Анђела Нешковић, Лазар Шкобо и Георгије Вулић.
По окончању двије сесије планирани су дискусија и утврђивање закључака.
Научно сагледати геноциде над Србима и Русима ради разумијевања савремених процеса
Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић истакао је да је важно да се из разних аспеката научно сагледају геноциди над Србима, али и Русима и свим словенским народима које су нацисти извршили у Другом свјетском рату, како би се разумјели савремени геополитички процеси и одакле је ескалирао нацизам у Европи.
Он упозорава да су актуелна дешавања у Хрватској застрашујућа, јер су неонацизам и усташтво достигли такве размјере да се може са пуним правом рећи да ту идеологију усташтва данас подржава више Хрвата него што је подржавало 1941. године.
Мастиловић је новинарима на Палама, гдје се одржава Међународна научна конференција о геноциду над словенским народима, рекао да научници морају дати одговоре на то како се дошло до ове тачке историје када се друштво бори против нацизма и фашизма, те нагласио да скупови као што је данашњи имају улогу да научно објасне те феномене и процесе.
Он је додао да је Међународна научна конференција о геноциду над Словенима у 20. вијеку организована с циљем разумијевања зла које носи неонацизам, као директна посљедица нацизма.
„Знамо да су се Срби деведесетих година 20. вијека први суочили у Европи са неонацизмом и са неофашизмом, да је иза тога у доброј мјери стајала тадашња Њемачка, а по инерцији и још неке европске државе, и да су Срби тада, када још нико није схватао у Европи, па чак ни у Руској Федерацији, да неонацизам поново наступа, водили борбу управо против неонацизма“, навео је Мастиловић.
Он је нагласио да је Влада Републике Српске препознала значај Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву те изразио задовољство чињеницом да су Влада Српске и Кабинет предсједника Републике уложили 400.000 КМ у нове просторије Института.
„Посебно је значајно то што су те нове просторије у објекту гдје је настајала Република Српска, гдје су настајале њене институције, гдје је сједио први предсједник, први предсједник Скупштине, тако да пресељење Института у те просторије заиста има пуни и историјски смисао, али пуно значи и за будућност историјске науке у Републици Српској“, рекао је Мастиловић.
Мастиловић је потврдио да ће Институт историјских наука, али и Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, увијек имати пуну подршку Министарства у свим пројектима које буду радили, а посебно оним који су значајни за културу памћења српског народа.
На Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву на Палама данас се одржава Међународна научна конференција „Геноцид над словенским народима у 20. вијеку“, а прве поруке учесника овог еминентног скупа указују на неопходност детаљног истраживања геноцида над Словенима зарад снажније и коначне осуде неонацизма, неофашизма и усташтва, које је све израженије у новим геополитичким односима.
Мастиловић је истакао да је ријеч о значајној научној конференцији коју Институт историјских наука организује у партнерству са Филозофским факултетом Универзитета у Источном Сарајеву и партнерима из Руске Федерације и Бјелорусије, а уз подршку Амбасаде Руске Федерације у БиХ, која је дугогодишњи партнер у организовању оваквих манифестација.
(www.palelive.com / Срна)