Пројекцијом документарног филма „Печат браће Љубавића“, аутора Слободана Симојловића и Сњежана Лаловића, вечерас је у Културном центру Пале отворен 15. „Филмски кампус – програм за студенте“, у организацији Кинотеке Републике Српске.
Симојловић је рекао новинарима да је било изузетно захтјевно снимити овај филм, који говори о 500 година Горажданске штампарије.
„Из тог периода постоје четири књиге које су Горажданци направили. Све остало је можда могло да буде цртани филм, али оно што је нас мотивисало је да у овом времену истакнемо јунаке друге врсте“, навео је Симојловић.
Према његовим ријечима, за тај период то је заиста било ријетко херојство и риједак подвиг који је српски народ на крају и оставио на мапи културних народа.
Он је изразио наду да неко будуће вријеме можда носи и играни филм о овој теми.
Симојловић је рекао да је основна замисао Филмског кампуса да се млади упознају и направе контакте, додајући да постоји могућност да неко са Пала упозна сниматеља са Цетиња или из Бањалуке и да праве филм у Београду.
„Верујем да ће везе које су успостављене на кампусу донети резултате, не само у пријатељском, него и у креативном смислу“, навео је Симојловић.
Филм „Печат браће Љубавића“ бави се историјским насљеђем и значајем браће Ђорђа и Јована, који су у 16. вијеку водили чувену црквену штампарију /Горажданска штампарија/, једну од најзначајнијих штампарија српског народа у доба османске владавине.
Симојловић и Лаловић били су инспирисани причом о пет вијекова Горажданске штампарије, основане након Цетињске штампарије, која означава почетак писмености код Срба.
Синови Божидара Љубавића, оснивача знамените Горажданске штампарије – Теодор, јеромонах из Милешеве и Ђурађ Љубавић, улажу велики напор да током подухвата преселе штампарију из Венеције у манастир Сопотницу.
Ово дјело свједочи о зачецима штампарства и истрајној борби за очување националног духа и историјског насљеђа у тешким временима.
Филм је настао у копродукцији Кинотеке Републике Српске и Радио-телевизије Републике Српске, поводом обиљежавања 500 година од оснивања Горажданске штампарије.
Директор Кинотеке Републике Српске Бојан Чворо рекао је да овај кампус окупља младе ауторе са разних страна, али и многе значајне предаваче, еминентне режисере и реномиране филмске раднике.
Програм за студенте планиран је од 13. до 16. октобра од 9.00 до 14.00 часова, а филмски програм од 19.30 часова, с тим да су вишедневна предавања филмских стваралаца и искусних педагога отворена за јавност.
Међу предавачима ће бити признати филмски ствараоци, међу којима и Лордан Зафрановић.
Из Кинотеке Републике Српске најављено је да ће кампус окупити студенте из Републике Српске, Србије, Црне Горе и Русије, а циљ је повезивање којим ће се знатно допринијети јачању међународне сарадње и академске размјене међу младима.
Програм Кампуса обухвата широк спектар активности, међу којима су филмске пројекције, мастер-класови и представљање студентских радова, а планиране су и посјете архивском фонду и музејској грађи Кинотеке Српске.
У оквиру едукативног дијела програма учествоваће 10 истакнутих филмских професионалаца из БиХ, Србије и Хрватске, који ће, осим рада са више од 30 одабраних студената, у ревијалном дијелу Кампуса бити доступни и широј публици.
На 15. филмском кампусу драгоцјено знање и професионално искуство са публиком ће подијелити Александар Ердељановић, Дарко Ђого, Дубравко Бадалић, Катарина Радивојевић, Илија Гајица, Саша Хајдуковић, Слободан Симојловић, Слободан Иветић и Урош Ђурић.
Филмски кампус на Палама подржали су Министарство просвјете и културе Републике Српске, општина Пале и Културно-спортски центар „Пале“.
Зафрановић: Неки зарад освајања власти негирају сопствену историју
Хрватски режисер Лордан Зафрановић изјавио је да они који негативно говоре о његовом филму „Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“ негирају сопствену историју, бол и трауму да би дошли на власт.
„Колеге које се баве филмом знају алате, али не улазе у сукобе са политиком властите земље. То је посљедњих 20, 30 година потпуно изостало у свим земљама западне Европе“, рекао је Зафрановић новинарима на Палама.
Истакао је да је одједном настао мир, коегзистенција са влашћу, мали, ситни филмови о породичним проблемима.
„Више нема оних убојитих филмова који су били забрањивани и осуђивани, а редитељи протјеривани, као што сам ја“, рекао је Зафрановић.
Он је најавио да ће на предавању учесницима „Филмског кампуса – програм за студенте“, у организацији Кинотеке Републике Српске, говорити о томе како филм може позитивно и негативно да утиче на политику и на који начин се политика бавила филмовима.
Зафрановић је рекао да ће упознати студенте са тим шта их чека ако се буду бавили истином.
Ако се буду бавили забавом, каже Зафрановић, онда то нема никаквог смисла.
„Нема смисла да се један аутентични медиј као што је филм, који има изузетне могућности, користи ни за шта. Филм може да направи неки скандал, да поларизује народ и публику и направи неки мали стрес, али на неки дужи пут он нема неке велике шансе“, навео је Зафрановић.
Политика, како је рекао, иде својим путем, а умјетност другим.
„Говорим о филму као умјетности, не о филму као некој реализацији која не значи пуно, осим забаве за та два сата, ако је забава“, навео је Зафрановић.
Он је појаснио да постоје двије врсте филма.
„Један је експериментални, неконвенционални, који мора бити професионалан и водити рачуна о публици. Друга врста подразумијева да професионалац који прави филм мора да пази да и Кинези и Јапанци и Хрвати и Срби разумију филм и да га са занимањем гледају“, рекао је Зафрановић.
Указао је на ситуацију са својим филмом „Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“, о којем говоре људи који га нису ни погледали, што је, како истиче, врло занимљиво, а притом говоре врло негативно и траже смрт аутора.
„С друге стране, ствара се хаос у којем једну светињу, као што је Јасеновац, стављају у други план у борби за неку власт. Па то је ван памети. Негирају сопствену историју, бол, трауму да би добили власт“, истакао је Зафрановић.
(www.palelive.com / Срна)