Дионица од Лапишнице до Рогатице добила је назив „Пут српских жртава Старог Брода на Дрини“, чиме се оставља трајни подсјетник сваком путнику на покушај затирања српског народа са лијеве стране Дрине, али и на цијену којом је плаћен његов опстанак, изјавио је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.
Ћосић је у изјави Срни најавио да је наредне седмице планирано постављање саобраћајних табли којима је и званично дионица магистралног пута Лапишница-Љубогошта-Подроманија-Рогатица добила назив „Пут српских жртава Старог Брода на Дрини“.
Он је нагласио да у данима када град Источно Сарајево молитвено и свечано прославља свог небеског заштитника, Светог свештеномученика Петра Сарајевског и Дабробосанског, иницијатива за очување памћења на страдање српског народа у току Другог свјетског рата ступа у своју завршну фазу.
Ћосић је рекао да је овај пројекат реализован уз званичну сагласност Министарства саобраћаја и веза Републике Српске, као и Јавног предузећа „Путеви“, те са благословом Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома.
Он је истакао да ће се овим меморијалним обиљежјем сваки путник који буде пролазио овом дионицом подсјетити на статистичку чињеницу да је сада на простору који је обухватала НДХ требало да живи 3,21 милион Срба, којих је данас тренутно нешто мање од милион у оном „остатку остатака српског народа са лијеве стране Дрине“ – у Републици Српској.
Према његовим ријечима, прожимањем спомена на Светог Петра Дабробосанског и трајне успомене на старобродске мученике, ова дионица пута престаје да буде само саобраћајна веза и постаје коридор памћења.
„Сваки километар, од Лапишнице до Рогатице, опомиње на цијену слободе и подсјећа да стаза којом данас слободно ходимо носи на себи стопе нашег народа гоњеног ка Дрини са циљем систематског затирања свега српског“, рекао је Ћосић.
Ћосић је подсјетио да је као непоколебљиви Христов војник, Петар /Зимоњић/ постао једна од првих великих жртава усташких казамата и логора.
„Колико је био стамен и угледан код свог народа, али и код народа који су живјели у повјереној му епархији, говори чињеница да ни данас није откривено мјесто коначног страдања, да немамо мошти пред којим бисмо се молили, али да је и такав, физички неприсутан, постао трајни симбол Васкрсења његове пастве, што се посебно односи на Србе из Сарајева, који су поносно и пркосно под његовим светитељским окриљем наставили да живе у новом, Српском Сарајеву“, написао је Ћосић.
(www.palelive.com / Срна)