Дом културе у Хан Пијеску током претходна два дана угостио је аутора култне емисије „Агапе“ Александра Гајшека и проф. др Сању Домазет, који су са публиком разговарали о љубави, стваралаштву, животу и значајним личностима које су обиљежиле наше вријеме.
Прво вече било је посвећено обиљежавању 20 година постојања серијала „Агапе“ и представљању књиге „Агапе 7“, којом је обиљежен овај значајан јубилеј.
Говорећи о значењу ријечи „агапе“, Гајшек је истакао да њено право значење све више осјећа како године пролазе.
„Што сам старији, све више за ријеч „Агапе“ кажем да не знам шта је то, али да њено значење осјећам. Силину љубави је немогуће надјачати. Један од мојих омиљених примјера је пјесма Ђорђа Балашевића „Љубав не побјеђује“. У тој пјесми он наводи најфантастичније примјере из књижевности, као што су Ромео и Јулија, Ана Карењина, као и примјере из грчке митологије. Балашевић у посљедњој строфи прави једну фантастичну инверзију и каже: „Љубав не побјеђује, али је зато непобједива““, рекао је Гајшек.
Током двије деценије емисије „Агапе“, Александар Гајшек разговарао је са бројним значајним личностима духовног, културног и научног живота, остављајући драгоцјена свједочанства, питања и одговоре који су многима били подстицај, утјеха и путоказ.
„Агапе је наш ултимативни задатак и нешто потребно за сва времена. То је име игрице коју играмо откако смо се родили“, истакао је Гајшек.
Другог вечера публика је имала прилику да присуствује разговору проф. др Сање Домазет и Александра Гајшека, током којег су представили трилогију „Божанствени безбожници“.
Сања Домазет је новинарка, списатељица и редовни професор на Одсјеку за новинарство и комуникологију Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Говорећи о свом животном и професионалном путу, Домазет је истакла да је завршила Правни факултет, али да је одмах знала да се тим послом неће дуго бавити.
„Завршила сам право, али сам одмах знала да се нећу дуго тиме бавити. Написала сам позоришни комад да бих имала од чега да живим наредних годину дана. То су биле „Пуњене тиквице“, које су се играле више од сто пута у Југословенском драмском позоришту“, рекла је Сања.
Спонтано, уласком у писање, Домазет је ушла и у новинарство. Трилогија „Божанствени безбожници“ доноси литерарне портрете великих личности из свијета умјетности, културе и науке, отварајући простор за разговор о људима који су својим животима и стваралаштвом обиљежили вријеме у којем су живјели.
Истакла је да су њеном писању допринијели истраживачки и радознали дух, али и љубав према путовањима.
„Научила сам да претражујем и трагам. Сјећам се како сам се сасвим случајно, док сам била на екскурзији са својим студентима, нашла испред Бетовенове куће у Бону. Ту сам сазнала много тога занимљивог о њему. Видјела сам први пут његове хартије и све апарате које је користио, а тога нема ни у једној биографији на коју сам наишла“, присјетила се Домазет.
Тесла, Пикасо, Киш, Павић, Набоков, Чехов и Фрида Кало само су неке од личности о којима је публика имала прилику да чује мање познате и посебне приче.
„Тешко ми је да издвојим једну особу од свих о којима сам писала, али ми је посебно чудесна прича о Фриди Кало. Чини ми се да смо увјерени да се о њој све зна, али да се неке ствари тек сазнају и да се њоме на неке нове начине тек бавимо. Фасцинира ме то њено „да“ животу, упркос свему кроз шта је пролазила – болести у дјетињству, саобраћајној несрећи са трајним посљедицама, бурном браку са Ривером… Упркос свему, остала је храбра и своја, читав живот стварајући у тешким боловима. Она је примјер како неко може да створи једно потпуно аутентично дјело из живота који је све само не једноставан“, закључила је списатељица.
Организатор догађаја била је ЈУ Центар за омладину и спорт „Поглед“ Хан Пијесак.