ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО – Биста првог ректора Универзитета у Источном Сарајеву академика Војислава Максимовића откривена је данас у згради Ректората у знак вјечне захвалности за његову несебичну бригу и његовање српске духовности и културе у тешким временима за српски народ и Републику Српску.

Бројна су и велика дјела по којима је академик Максимовић заслужио да остане свима у колективном памћењу као човјек који је поставио темеље високошколства у источном дијелу Српске, поручено је данас са церемоније откривања бисте уприличене поводом Дана Универзитета у Источном Сарајеву и 34 године рада.

Бисту су открили ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић и Горан Максимовић, братић Војислава Максимовића, а присуствовали су министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић, градоначеник Источног Сарајева Љубиша Ћосић и декани факултета овог универзитета.

Модел бисте од бронзе направљен је на Академији ликовних умјетности у Требињу Универзитета у Источном Сарајеву.

Војислав Максимовић рођен је 4. августа 1935. године у Цвилину, у општини Фоча.

Основну школу завршио је у Устиколини, а нижу реалну гимназију са малом матуром у Фочи. Вишу гимназију похађао је у Фочи, Београду и Сарајеву.

Студије југословенске књижевности и српскохрватског језика започео је у Београду, академске 1955/56. године, а завршио на Филозофском факултету у Сарајеву 1960. године.

Докторску дисертацију „Књижевни рад Јована Кршића“ одбранио је 1975. године на Филозофском факултету у Сарајеву, након чега је изабран у звање доцента на Одсјеку за општу књижевност, сценске умјетности и библиотекарство Филозофског факултета у Сарајеву, на којем је радио у звању ванредног и редовног професора све до почетка рата у БиХ.

По избијању рата 1992. године напушта Сарајево.

У септембру исте године Влада Републике Српске именовала га је за првог ректора Универзитета у Српском Сарајеву, са сједиштем на Палама.

За кратко вријеме, у тешким условима живота и рада и са малим бројем професора, уз помоћ општинских органа и највиших власти Српске Републике, успио је да утемељи 13 факултета и три академије смјештених у више градова Српске.

На дужности ректора остао је до априла 2000. године.

Сенат Универзитета у Источном Сарајеву изабрао га је 2009. за првог професора емеритуса.

Био је посланик у Народној скупштини БиХ /1990–1992/, у Народној скупштини Републике Српске /1991–2000/ и предсједник Скупштине Српског Сарајева /1994–1996/.

На Видовдан 1990. са групом српских интелектуалаца обновио је рад Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ у Сарајеву и био његов предсједник до 2001. године.

За друштвену и политичку активност одликован је Орденом Републике Српске са лентом и Орденом Немањића.

Објавио је књиге „Виђење Босне“, „Некада и сада“, „Белата птица“, „Од уста до уста“, „Јован Кршић – живот“, „Нека пресуди вријеме“ и бројне друге.

Овог великана историја је забиљежила као човјека којем је припала част да на свечаној сједници Скупштине српског народа у БиХ 9. јануара 1992. године прочита Декларцију о проглашењу Републике Српског народа у БиХ.

Академик Војислав Максимовић сахрањен је у Јошаници код Фоче 31. августа 2024. године.

(www.palelive.com / Srna)