Сарајево као тема и мотив у српској поезији 20. вијека било је данас у фокусу округлог стола на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, у оквиру манифестације „Дани Жељка Грујића“.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула посјетио је да су претходна три округла стола била посвећена Грујићевом књижевном, културном и новинарском раду, а као њихов плод објављен је и зборник.

„Ове године говоримо о Сарајеву у српској поезији 20. вијека, што је, такође, велика Жељкова тема. Идеја је да сваке године обрађујемо значајне теме које су се тицале његовог рада, али и оне важне за српску књижевност и културу“, рекао је Бартула новинарима.

Он је истакао да је Сарајево велика тема српске књижевности и културе, посебно за људе који живе у БиХ, те да су учесници говорили о пјесницима који су овај град уврстили у свој поетски и књижевни опус.

Бартула је навео да је у оквиру округлог стола одржана и промоција антологије „Сарајево у српској поезији 20. вијека“, коју је приредио академик Ранко Поповић, а у којој је заступљено 60 пјесника.

Додао је да је то први зборник у потпуности посвећен теми Сарајева у српској поезији и да су заступљени пјесници различитих генерација и поетика, од Владе Диjака до млађих аутора, међу којима су Огњен Кандић и покојна Ања Јефтић.

Пјесник Ђорђо Сладоје изјавио је да има амбивалентан однос према Сарајеву, које га је истовремено привлачило, одбијало и помало плашило.

Говорећи на округлом столу, Сладоје је рекао да је Сарајево његове младости, током седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека, било град створен за младог човјека, у којем је свако могао пронаћи нешто за себе.

„Било је ту забаве, спорта и догађаја високог естетског садржаја. Имао сам много лијепих тренутака, али и осјећај дубоке усамљености и трепета, као да се у ваздуху осјећала нетрпељивост. Упркос свему, према Сарајеву не могу говорити с мржњом, јер сам у том граду проживио важан дио живота“, истакао је Сладоје.

Према његовим ријечима, о тадашњем књижевном животу најбоље свједочи издаваштво, јер су озбиљне издавачке куће објављивале свега неколико књига поезије годишње.

Сладоје је рекао да књига, када се објави, прође процедуру од уредника и рецензената до издавачког савјета који је бринуо о идеолошкој и политичкој чистоти, а када је објавио књигу код Веселина Маслеше, могао је рећи: „Сад сам помало пјесник“.

Књижевник Сања Савић Милосављевић рекла је да је о теми говорила из свог интимног доживљаја, и у маниру Жељка Грујића, како би распетљала неку врсту идентитетске драме која се у нашим душама запетљала деведесетих година.

Од 19.00 часова вечерас у амфитеатру Филозофског факултета биће уприличено пјесничко вече Ђорђа Сладоја, посвећено обиљежавању 50 година „Дневника несанице“.

Жељко Грујић рођен је 1961. у Сарајеву. Од почетка рата био је запослен као новинар у Срни, а од 1994. до 1997. био је главни и одговорни уредник Срне.

Грујић се почетком 2000. године повлачи из новинарства, а од 2004. наставља професионални рад у Народној библиотеци на Палама, у којој је покренуо Завичајно одјељење – једно од најбољих у Републици Српској.

Био је члан Удружења књижевника Републике Српске и аутор више запажених књижевних дјела.

Грујић је преминуо 3. септембра 2022. године на Палама у 61. години.

(www.palelive.com / Срна)