Представници Меморијалног центра Републике Српске започели су у Источном Сарајеву обуку координатора за прикупљање аудио-визуелних свједочанстава о страдању српског цивилног становништва и припадника Војске Републике Српске током Одбрамбено-отаџбинског рата.

Паралелно са обуком започела су и прва снимања свједочанстава. Процес ће бити спроведен на подручју свих шест општина које чине Град Источно Сарајево – Источне Илиџе, Источног Новог Сарајева, Источног Старог Града, Пала, Сокоца и Трнова.

Међу првим снимљеним свједочанствима је и свједочанство Милована Малетића, који је говорио о свом сину Радомиру Малетићу, припаднику Војске Републике Српске, који је 25. маја 1994. године погинуо на Зечјој глави.

Снимљено је и свједочанство ратног војног инвалида Миленка Капурана, припадника 2. романијске моторизоване бригаде Војске Републике Српске, који је 3. фебруара 1993. године рањен у Крушеву, на подручју општине Олово, и остао непокретан. Капуран је након рата наставио живот, засновао породицу, оженио се и добио кћерку.

Ова свједочанства показују ширину грађе коју Меморијални центар прикупља – од прича породица које су изгубиле своје најближе до личних свједочења људи који су преживјели рат и носе његове посљедице.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић истакао је да је ријеч о пројекту од националног значаја, упутивши позив породицама погинулих и страдалих да се одазову и својим свједочењем допринесу очувању истине и културе памћења.

„Чување истине о српским страдањима није само историјска обавеза, већ морални дуг према онима који су своје животе уградили у темеље Српске“, рекао је Ћосић.

Он је навео да пројекат Меморијалног центра представља институционални темељ који ће допринијети спречавању заборава и покушаја ревизије историје.

„Сарајевско ратиште је створило Републику Српску, а највише о томе свједоче наши 4.211 погинулих бораца, као и 3.700 погинулих и несталих цивила у граду Сарајеву“, рекао је Ћосић, подсјећајући да је и ћутање својеврсни вид убијања истине.

Стручни сарадник у Меморијалном центру Републике Српске Миља Бркић истакла је да сарадњан са Градом Источно Сарајево и општинама Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Источни Стари Град, Пале, Соколац и Трново представља важан корак у систематском биљежењу свједочења људи који су преживјели рат, али и породица које су у њему изгубиле своје најближе.

„Важно нам је да дођемо до сваке породице која носи своје ратно искуство, јер вријеме пролази, а са њим одлазе и људи који су непосредни свједоци једног времена. Свако свједочанство које данас забиљежимо сутра може бити једини сачувани траг о животу једне породице, једном човјеку или једном догађају“, рекла је Бркићева.

Она је нагласила да улога координатора није само техничка.

„Ово није само снимање разговора. То је сусрет са људима који често деценијама носе тешка сјећања. Зато нам је важно да координатори буду обучени за разговор са свједоцима, да препознају значај њихове приче и да је забиљеже на начин који ће омогућити да она остане сачувана за будуће генерације“.

Према њеним ријечима, Источно Сарајево има посебно мјесто у раду Меморијалног центра, имајући у виду размјере страдања српског становништва на подручју Сарајевско-романијске регије током рата.

Меморијални центар Републике Српске позива породице погинулих и несталих, ратне војне инвалиде, учеснике рата и све који су непосредни свједоци ратних дешавања са подручја Источног Сарајева и Сарајевско-романијске регије да се јаве и својим свједочењем допринесу стварању трајне аудио-визуелне архиве.

(www.palelive.com / Меморијални центар Републике Српске)