Наша суграђанка Маја Јелић са Пала, студенткиња Института за рачунарске науке и сајбер-безбједност Санктпетербуршког политехничког универзитета, дала је интервју за један од водећих градских листова у Русији – „Петербуршки дневник“.

Интервју је реализован на иницијативу Представништва Републике Српске у Руској Федерацији – Канцеларије у Санкт Петербургу, која дјелује при Министарству за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске.

У разговору за овај лист представљена су искуства студената из Републике Српске који се школују у Санкт Петербургу, а Маја је говорила о животу и студирању у Русији, свом академском путу, професионалним плановима и утисцима о образовном систему.

Њена прича уједно представља и лијепу промоцију младих људи из Републике Српске који својим знањем, радом и успјесима достојно представљају своју средину у иностранству.

У наставку преносимо дио интервјуа у којем Маја говори о свом досадашњем искуству живота и студирања у Санкт Петербургу.

Маја Јелић, студенткиња Института за рачунарске науке и сајбер-безбједност Санктпетербуршког политехничког универзитета, поријеклом из Републике Српске (Босна и Херцеговина):

– У Русији живим већ четири незаборавне године. Многе изненади када кажем да, упркос словенској блискости, наши менталитети нису баш толико слични. Руску душу треба упознати и разумјети – кроз историју, најбоља дјела руске књижевности и, наравно, кроз сам живот у Русији. Данас с поносом могу да кажем да је и дио моје душе постао руски. А Санкт Петербург је, без сумње, најљепши град који сам икада видјела.

Прва година није ми била нимало лака. Било је потребно времена да се навикнем на хладноћу и дуге, тамне зиме. Данас, међутим, успијевам да пронађем љепоту и у тим тмурним зимским данима, иако ми је ипак најдражи период бијелих ноћи. Неизмјерно сам захвална овом граду који ме је прихватио када сам први пут напустила дом и сама дошла више од три хиљаде километара далеко како бих студирала. Данас шетам улицама којима су некада корачали јунаци мојих омиљених руских класика.

Студирам софтверско инжењерство. Највише ме привлачи развој софтвера, а конкретнију област којом желим да се бавим изабраћу током мастер студија. Још је рано да говорим о послу којим ћу се бавити читав живот, али је извјесно да ће моја професионална будућност бити везана за информационе технологије.

До завршетка основних студија остало ми је још око годину дана, а дипломираћу 2027. године. Тренутно разматрам могућност да наставим школовање у Русији и упишем мастер студије, као и различите могућности за запослење. За ове четири године Русија ми је постала други дом и управо овдје видим добре прилике за даљи професионални развој.

На основу досадашњег искуства могу да кажем да квалитет високог образовања у Русији оцјењујем веома високим. Посебно цијеним темељно техничко образовање, захтјевне професоре и велики број практичних тимских пројеката, који студентима омогућавају да знање стечено на предавањима примијене у пракси.

Майя Елич, студентка СПбПУ, Институт компьютерных наук и кибербезопасности, родом из Республики Сербской (Босния и Герцеговина):

– В России я провела уже четыре незабываемых года. Многих удивляет, но я бы не сказала, что наши менталитеты, при всей славянской близости, так уж схожи. Русскую душу нужно понять – через историю, через лучшую русскую литературу и, конечно, через саму жизнь здесь. И я с гордостью могу сказать, что одна маленькая часть моей души теперь русская. А сказочный Санкт-Петербург – самый красивый город, который я видела. Не скрою, первый год дался непросто: к холоду и зимней темноте привыкнуть было трудно. Но теперь я нахожу очарование даже в этих хмурых зимних днях – пусть и чуть меньше, чем в пору белых ночей. Я бесконечно благодарна этому городу, который принял меня, когда я впервые покинула дом и приехала одна за три тысячи километров, чтобы учиться, – и теперь гуляю по тем самым улицам, где ходили герои моих любимых русских классиков.

Моё направление по учёбе – «Программная инженерия». Меня увлекает разработка, а более узкую специализацию планирую выбрать в магистратуре. О «деле всей жизни» говорить пока рано, но моё будущее точно будет связано с IT.

Учиться мне осталось около года – бакалавриат окончу в 2027-м. Сейчас я рассматриваю возможность продолжить образование в России и поступить в магистратуру, а также варианты трудоустройства. За эти годы страна стала для меня близкой, и здесь я вижу хорошие перспективы для дальнейшего профессионального роста.

Уже, исходя из опыта, могу сказать, что качество образования в России оцениваю высоко. Особенно ценю сильную техническую подготовку, требовательных преподавателей и множество практических командных проектов.

https://spbdnevnik.ru/news/2026-06-27/vysokoe-kachestvo-obrazovaniya-i-unikalnaya-kultura-molodye-inostrantsy-rasskazali-pochemu-im-nravitsya-zhit-i-uchitsya-v-rossii

(www.palelive.com)