Ана Емилија Крунић – Кад слике оживе

0

Њена љубав према сликарству постоји од „малих ногу“. У ликовну умјетност је “закорачила“ већ крајем основне и почетком средње школе.

Некада слика говори хиљаду ријечи али слике Ане Емилије Крунић многе људе остављају без текста.

Млада сликарка Ана Емилија Крунић каже да је њен отац, такође сликар, имао велику улогу у њеном „путу“ ка сликарству:

„У почетку, сликала сам онако из хобија. Имала сам свој блок за цртање, у којем сам имала неке радове познатих личности. Сјећам се да сам сликала портрет Анђелине Џоли. То је био рад графитном оловком. Мој отац је то погледао и рекао ми је да имам таленат и перспективу за ово“.

Према ријечима Крунићеве, њен отац Александар је био тај који јој је наставио пружати велику подршку у раду. Веома битан фактор је био у давању савјета око техника сликања, препорука везаних за набавку потребног материјала али и у откривању ситних почетничких грешака. Кроз све то и кроз вишегодишње искуство, Ана Емилија је ишла ка свом сликарском перфекционизму.

„Временом сам прешла са графитне оловке на технику уља на платну. Уљане боје су знатно скупље али и дају много већи квалитет слике“.

Код одабира мотива за сликање, каже Емилија, најдраже јој је сликати портрете, за које јој је потребно од 5 до 10 дана (зависно од детаља). Такође воли сликати природу, разне животиње али највише коње, који су јој и иначе омиљене животиње.

И док неки аутори воле сликати у природи, неки у потпуној тишини, Ана Емилија ужива у комбинацији сликања и слушања музике. Претежно рок музике. Мотивацију проналази преко неких фотографија, које провуче кроз боје, апстракцију и неке друге детаље.

Њени радови се, каже, доживљавају на различите начине.

„Неки људи се диве мом таленту, неки се ‘задубе’ и на неки свој начин доживљавају рад. Свакако, волим увијек чути и једну и другу страну приче“.

О својој изложби често и размишља али још увијек нема довољно радова за изложбу. Многи радови које је направила – отишли су до свог одредишта. Присуство на друштвеним мрежама је можда и неопходно, па своје радове презентује путем Фејсбук и Инстаграм профила.

„Друштвене мреже могу допринјети расту прегледа, а истовремено може утицати на некога – било да га жели подржати или да жели уживати у умјетничким радовима. И сама баш волим када наиђем на неки мали профил са сјаним радовима, великим талентом и великим трудом“ наводи Крунићева, те кроз шалу додаје: „Требала бих бити мало активнија на друштвеним мрежама, али нисам баш такав тип особе… мораћу се мало промјенити по том питању“.

текст: Ацо Ристичевић

(www.palelive.com / acoristicevic.com)

Нeма објава за приказати

Претплати се
Обавести о
0 Коментара