ИСТОЧНИ СТАРИ ГРАД – У Народној библиотеци Источни Стари Град данас је свечано отворена изложба „Крива Дрина од сумрака до зоре – Марко Марковић од заборава до сјећања“, посвећена животу, дјелу и културном насљеђу једног од најзначајнијих српских књижевника из БиХ.

Поставка је посјетиоцима приближила књижевни пут Марка Марковића – приповједача, романсијера, публицисте, књижевног критичара и уредника, чије је стваралаштво оставило дубок траг у српској књижевности 20. вијека.

Кроз изложене експонате представљена су његова најзначајнија дјела, међу којима су роман „Крива Дрина“, збирке приповједака „На боку“, „Неугасиво кандило“ и „Од сумрака до зоре“, као и монографија „Саво Скарић Зембиљ – живот и рад“ и књига „Чланци и огледи“.

Директор Народне библиотеке Источни Стари Град Саша Радовић истакао је визуелну и тематску структуру саме поставке, те додао да је изложба конципирана кроз неколико тематских цјелина.

„Први дио освјетљава живот и књижевни опус Марка Марковића, зворничког писца који је стварао у Сарајеву, гдје је био активан учесник културног и новинарског живота“, рекао је он и додао да други сегмент приказује његове везе и плодну сарадњу са великанима тог доба попут Иве Андрића, Меше Селимовића и Бранислава Нушића, те сарајевских књижевника Хамзе Хуме, Исака Самоковлије и Ахмеда Хромаџића.

Према његовим ријечима, трећа цјелина доноси вриједну архивску грађу, фотографије и личне предмете, уз посебан осврт на Марковићев лик кроз визуру тадашњих сликара и карикатуриста.

Радовић је истакао да је, иако родом из Зворника, Марковић био нераскидиво везан за Сарајево, а свој животни пут заокружио је на Палама 1961. године.

„Ова изложба у Источном Старом Граду представља својеврсни мост који повезује његов завичај и сарајевски културни простор у којем је оставио неизбрисив траг“, рекао је Радовић.

Посебан дио изложбе освјетлио је Марковићев допринос широј друштвеној сцени. Сарађивао је са бројним листовима и часописима, а 1954. године био је и један од потписника Новосадског договора.

Посјетиоци су имали прилику да се упознају и са драгоцјеном рукописном заоставштином која се чува у Музеју књижевности и позоришне умјетности БиХ у Сарајеву, укључујући рукописе за „Чланке и огледе III“, материјал за роман „Наш човјек“ и недовршене приповијетке.

„Поставка је успјешно оживјела културне прилике у БиХ између два свјетска рата, а овим догађајем Народна библиотека Источни Стари Град наставља своју мисију његовања културне баштине и очувања сјећања на личности чије је дјело трајно обогатило нашу књижевност“, истакао је Радовић.

(www.palelive.com / Срна)