Књижевна дјела Драгана Тепавчевића заслужују значајније мјесто у српској књижевности, рекла је данас на Филозофском факултету на Палама професор Жељка Панџић представљајући монографску научну студију о његовом књижевном стваралаштву.

Панџићева је истакла да је монографска студија настала из жеље да се научна и стручна јавност додатно упозна са књижевним стваралаштвом писаца из Републике Српске.

„Циљ је да се приликом будућих књижевноисторијских прегледа, периодизација и типологизација српске књижевности у пуној мјери вреднују и писци са ове стране Дрине, јер је значај њиховог дјела за цјелокупну српску књижевност изузетно велики“, изјавила је Панџићева Срни.

Панџићева је рекла да је данас, осим монографије, промовисан и Тепавчевићев роман „Кома у 26 слика“ који, иако је објављен још 2010. године и добро прихваћен код читалаца, до сада није био довољно доступан јавности у Републици Српској.

Она је указала да роман, чији је издавач био новосадски „Прометеј“, није био довољно познат са ове стране Дрине, па га нису посједовале ни многе библиотеке, иако је Тепавчевић у међувремену објавио свој пети роман.

„Када сам дошла до књиге Кома у 26 слика схватила сам да без ње није могуће у потпуности разумјети поетику Тепавчевића. Због тога на Факултету представљамо друго издање романа, али је у суштини ово прва права промоција“, рекла је Панџићева.

Она је нагласила да Тепавчевић заузима значајно мјесто међу савременим српским писцима из Републике Српске, али и међу српским писцима у расијању.

„Његово књижевно стваралаштво се, углавном, заснива на два кључна тематска упоришта – митској Херцеговини и Сарајеву као савременом миту, граду који у његовим романима живи и у миру и у рату“, рекла је Панџићева.

Тепавчевић је изразио задовољство што је представио роман студентима и што су се могли упознати са темама којима се бави, али да му је посебно драго што је Панџићева промовисала књигу о његовим романима.

„Трудим се да оно што сам доживио представим на папир на један другачији начин. Иако се роман бави ратним темама, чини ми се да сам успио да направим антиратне романе и покажем да човјек може остати човјек у најтежим тренуцима“, рекао је Тепавчевић.

Он је изразио задовољство што су писци из Републике Српске посљедњих неколико година добили значајно мјесто на регионалној књижевној сцени.

„Ту говорим о Стеви Грабовцу, Сањи Савић Милосављевић, Слободану Јовићу, људима који су освојили све награде. Писци из Републике Српске полако освајају овај регион, а ја дајем свој допринос колико могу из Аустралије“, истакао је Тепавчевић.

(www.palelive.com / Срна)