ИСТОЧНО САРАЈЕВО – У Источном Старом Граду данас је одржана академија поводом 30 година од егзодуса сарајевских Срба са које је поручено да младе генерације не смију заборавити ту голготу, као и да су ти људи учествовали у одбрани Републике Српске.

Учесници академије истакли су да филм „Егзодус поново“, у режији Сњежана Лаловића, треба да виде средњошколци, али и студенти, како би знали чувати Републику Српску, имајући у виду које жртве су поднијели они који су је стварали и бранили.

Коста Плакаловић, тадашњи предсједник општине, поручио је да се тако нешто не смије више никада поновити, ниједном народу на свијету.

„Десило се, дабогда се никада не поновило!“, рекао је Плакаловић и додао да филм не може дочарати ситуације када се сусрећу стари, млади, рањени, на санкама, у колима, воде стоку.

Према његовим ријечима, Срби из Хаџића, Илиџе, Илијаша, Рајловца, Вогошће и других општина напуштали су своја огњишта, пролазили кроз територију Источног Старог Града и тражили гдје ће се смјестити.

Малко Короман, тадашњи начелник Станице јавне безбједности Пале, рекао је да су након потписивања Дејтонског споразума те српске општине припале Федерацији БиХ, а Срби се ту нису осјећали безбједно, тако да су кренули да траже својим породицама смјештај на територији Републике Српске.

„Тадашње руководство Републике Српске одлучило је да наш народ пређе на подручје које је припало Српској, тако да су Срби из Хаџића ишли за Братунац, а остали у друге дијелове. Барем 100.000 од 130.000 Срба тада није знало куда иде“, сјећа се Короман.

Он је рекао да се у тој тешкој ситуацији требало обезбиједити гориво, возила, те да се тада сусрео са Србима који су изгубили личне карте, а у врећи носили кости свог сина.

„То су те тешке ситуације које данашња омладина не може да схвати“, рекао је Короман и додао да је Србима који су напуштали своја огњишта било најпрече да понесу кости својих најмилијих, иако нису знали гдје иду.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, који је у вријеме егзодуса био дијете, рекао је да су Срби у Источном Старом Граду самосвјесни и свјесни онога шта значи ова локална заједница и град Источно Сарајево за Републику Српску и шта значи Република за српски народ.

„Ми који смо тада били дјеца немамо пуно право да данас причамо, имамо обавезу да слушамо шта ови људи имају да кажу и да из њихових казивања научимо пут којим ћемо ићи даље“, истакао је Ћосић.

Он је рекао да је то пут патриотизма према Републици Српској, српском народу и покушаја стварања праведног друштва.

Према његовим ријечима, велики је успјех створити стабилан град Источно Сарајево са својих шест општина, од којих је једна Источни Стари Град, а обиљежавати ове датуме и његовати културу сјећања јако је значајно.

„Не смијемо издати оно што су ови људи урадили за тадашњи Српски Стари Град и Републику Српску“, поручио је Ћосић.

Начелник општине Источни Стари Град Бојо Гашановић рекао је да су подијељена мишљења да ли су Срби прије 30 година требали отићи или остати на својим вјековним огњиштима.

„Оно што је битно јесте да смо ми одбранили сваки педаљ наше земље у Одбрамбено-отаџбинском рату. Дејтонски споразум је учинио своје и донио неке границе које се нису уклапале у причу сарајевских Срба“, рекао је Гашановић.

Он је поручио да су сарајевски Срби очували Републику Српску изласком из Сарајева, те додао да је оно што је тужно то што су са собом понијели своје мртве, чиме су показали да не желе да живе у ФБиХ, већ са српским народом у Српској за коју су се борили.

(www.palelive.com / Срна)