ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Сретење, као што му и сам назив говори, представља тачку сусрета српског народа, и није само датум у календару, већ симбол континуитета српске традиције, вјере и државности, изјавио је Срни социолог Владимир Васић.

„Сретење је невидљива нит која спаја српски народ у недјељиву цјелину без обзира на његову распрострањеност у различитим државним заједницама и огледа се у историји и духовности“, рекао је Васић.

Овај велики празник, истиче он, подсјећа на важне историјске тренутке у којима је српски народ очувао свој идентитет и борбу за слободу, те представља прилику за јачање осјећаја заједништва и националне свијести.

Према његовим ријечима, у савременом друштву, Сретење функционише као нит која повезује прошлост и садашњост, пружајући основу за очување културне самобитности и духовне традиције, а истовремено инспирише колективну одговорност и солидарност међу припадницима народа.

„Скупо смо плаћени да бисмо се данас јефтино продавали“, истиче Васић.

Он сматра да је за опстанак српског народа кључно очување националног јединства, посебно у данашње вријеме када се суочава са изазовима и покушајима подривања основних вриједности колективног идентитета.

„Нуклеус народа – његово културно, духовно и историјско језгро, представља темељ на којем се гради свијест о заједници и осјећај припадности. Очување овог језгра није само питање прошлости, већ предуслов за стабилност и развој у будућности“, нагласио је Васић.

Он је закључио да свако оснаживање културне самобитности и међусобног повјерења унутар народа директно доприноси његовој отпорности према спољним притисцима и омогућава наставак традиције, идентитета и слободе.

Република Српска и Србија од прошле године заједнички обиљежавају Сретење – Дан државности Србије и Дан државности Републике Српске, што је утврђено Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа донесеној на Свесрпском сабору у Београду 2024. године.

Сретење као Дан државности обиљежава се у знак сјећања на два значајна догађаја из српске историје који су се одиграли 15. фебруара, и то на Први српски устанак из 1804. године у Орашцу и усвајање првог устава Србије у њеној модерној историји.

(www.palelive.com / Срна)