Сјећање на Александра Коваленка, васпитача и добротвора

Државно дјечје опоравилиште на Каловитим брдима код Пала било је мјесто гдје су генерације дјеце из Краљевине Југославије добијале прилику за здравији живот. По сјећању Александра Коваленка, једног од најзначајнијих васпитача овог дома, опоравилиште је отворено убрзо послије Првог свјетског рата. Локација није била случајна – Пале су и раније биле познате као климатско љечилиште са чистим планинским ваздухом.

Коваленко, руски емигрант и агроном по струци, радио је у овом дому од 1925. до 1941. године. У том периоду кроз опоравилиште је прошло око 5.000 дјеце. Она су имала изванредну исхрану и беспрекоран смјештај. Посебна пажња поклањана је боравку на свјежем ваздуху – дјеца су често проводила дане гологруда како би што више била изложена сунцу. Сваког седмог дана стизао је специјалиста за плућне болести, др Теодор Живановић, који је редовно прегледао малишане.

Свакодневица у дому била је строго организована. Јутра су почињала умивањем хладном водом и гимнастиком, а посебан нагласак стављан је на вјежбе дисања. Дјеца су затим доручковала – обавезни дио оброка били су путер, мед и рибље уље. Добила су пет оброка дневно, а резултати су били видљиви већ након мјесец или два – повећање тежине за три до четири килограма и ширење грудног коша и до десет центиметара.

На малој економији којом је управљао Коваленко узгајале су се кокоши, а повремено и свиње. Сам Коваленко, љубитељ пчеларства, држао је више од стотину кошница.

Поред бриге о дјеци, Коваленко је био и покретач културног и спортског живота у дому и на Палама. Организовао је драмску и ритмичку секцију, као и малу тамбурашку групу. Дјеца су наступала на разним приредбама, обиљежавањима празника и свечаностима, а посебно на Дану Црвеног крста. Са својим штићеницима Коваленко је учествовао и у обиљежавању Дана дјечјег стваралаштва у Народном позоришту у Сарајеву.

Његова педагошка енергија најбоље се видјела 1934. године на соколском слету у Сарајеву, када је са дјецом извео руске народне игре. Дјевојчице су носиле бијеле блузе и црвене сарафане, а дјечаци црне кафтане са патронама, шубаре и чизме попут козака. Публика је наступ дочекала са одушевљењем.

И на пољу спорта Коваленко је оставио дубок траг. Завршио је све течајеве у оквиру гимнастичког друштва и стекао звање жупског предњака, што му је давало право да предаје физичко васпитање и у средњим школама. На Палама је увјежбавао групе у Соколском дому и био један од првих пионира скијашког спорта у овом крају. Те се сматра једним од оснивача Скијашког клуба Романија.

Посебно важан податак јесте да је опоравилиште већ од 1925. године имало своју школу са посебним печатом и одобрењем. Школа је радила све до 1941. године и имала своје учитеље. Коваленко се сјећао имена учитељица Матилде Видаковић, Зорић Мирјане и Мирјане Кочовић-Рајаковић.

Када је 10. априла 1987. године, као деведесетогодишњак, говорио о свом раду, Александар Коваленко је потврдио да је управо кроз његов ентузијазам, знање и љубав према дјеци Дјечје опоравилиште на Каловитим брдима постало један од најсвјетлијих примјера бриге о најмлађима у овом дијелу Краљевине.

Данас, када говоримо о историји Пала, немогуће је заобићи име човјека који је својим радом и животом уткaо дио себе у темеље културног и спортског живота овог мјеста.

(www.palelive.com)